Crna Gora napravila najvažniji korak ka EU: Šta zapravo znači rad na pristupnom ugovoru i šta sad sledi

Kako prenosi Euractiv, ambasadori 27 država članica EU odlučili su da formiraju posebnu „ad hoc radnu grupu“ koja će raditi na izradi pristupnog sporazuma, što predstavlja ključan tehnički korak ka punopravnom članstvu. „Uvereni smo da će ovo poslati snažan signal da je pristupanje nadohvat ruke partnerima iz procesa proširenja“, poručio je portparol kiparskog predsedavanja EU.

Crna Gora, zajedno sa Albanijom, trenutno se smatra vodećim kandidatom za ulazak u Uniju, a proces je dodatno ubrzan nakon što je Podgorica zatvorila 14 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.

Šta zapravo znači pristupni ugovor

Izrada pristupnog ugovora predstavlja treću i završnu fazu procesa proširenja, nakon kandidature i pregovora. Taj dokument precizno definiše kako će nova država članica funkcionisati unutar EU – od primene evropskog zakonodavstva, preko finansijskih obaveza, do institucionalne integracije.

Ipak, ovaj korak ne znači da je članstvo na dohvat ruke. Da bi pristupni ugovor bio završen i potpisan, Crna Gora mora da ispuni sve preostale uslove za zatvaranje poglavlja, posebno u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i funkcionisanja institucija. Tek nakon toga sledi potpisivanje sporazuma, a zatim i njegova ratifikacija u svim državama članicama i Evropskom parlamentu – proces koji može da potraje i duže od godinu dana.

Ugovor mora biti odobren od strane Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, a zatim ratifikovan u svim državama članicama pre nego što nova članica formalno pristupi Uniji.

Završna faza – ali i najteža

Iako odluka Brisela predstavlja veliki politički podsticaj, stručnjaci upozoravaju da upravo sada počinje najosetljiviji deo procesa. Izvršna direktorka Mreže za evropske politike MASTER Andrea Popović ističe da je izrada pristupnog ugovora „istovremeno tehnički i politički proces koji zavisi isključivo od stvarnih, merljivih i održivih rezultata“, prenose Vijesti.

„Ovo je tačka u kojoj prestaje prostor za simulaciju pregovora – potrebna je puna primena zakona, nezavisno pravosuđe i dokaz da institucije funkcionišu bez političkog uticaja“, naglašava Popović.

Formiranje radne grupe znači da EU počinje da sistematizuje sve do sada ispregovarano i pretvara ga u jedinstven pravni dokument koji će definisati prava i obaveze buduće članice. Međutim, taj proces ne ide unapred – on direktno zavisi od zatvaranja pregovaračkih poglavlja, posebno onih koji se odnose na vladavinu prava.

Signal iz Brisela: „Veliki korak napred“

Pozitivne poruke stižu i iz samog vrha Evropske unije.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je da je reč o prekretnici, naglašavajući da se time praktično pokreće proces narednog proširenja, prvi put od ulaska Hrvatske 2013. godine.

Sličnu poruku poslala je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je u objavi na društvenoj mreži X istakla da ovaj potez predstavlja „jasno priznanje napretka Crne Gore i podsticaj za ubrzanje reformi“ .

Kos je naglasila i da će pristupni ugovor sa Crnom Gorom biti prvi koji uključuje nove, strože zaštitne mehanizme, kako bi se sprečilo nazadovanje u oblasti vladavine prava – lekcija naučena iz ranijih proširenja, pre svega u slučaju Rumunije i Bugarske.

Ambicija 2028: realnost ili politički cilj

U Podgorici vlada optimizam. Ministarka za evropske poslove Maida Gorčević poručila je da je ovo „još jedna potvrda da je Crna Gora na pravom putu da postane 28. članica Evropske unije do 2028. godine“, preneo je Euractiv.

Ipak, analitičari upozoravaju da taj rok treba posmatrati kao ambiciju, a ne kao izvesnost. Andrea Popović naglašava da zatvaranje svih poglavlja do kraja godine ostaje „izuzetno zahtevan cilj“, jer ključne reforme, posebno u pravosuđu, zahtevaju dubinske i dugoročne promene.

Slično ocenjuje za crnogorske medije i analitičar Predrag Zečević, koji ističe da je proces izrade pristupnog ugovora izuzetno kompleksan, ali da je ostvariv ukoliko postoji dobra koordinacija između institucija Crne

„Ovo je signal da EU Crnu Goru vidi kao prvog narednog kandidata za članstvo. Više nije pitanje da li, već kada – pod uslovom da se ispune završni kriterijumi“, navodi Zečević.

Politika, reforme i evropski prag

Važnu dimenziju procesa čini i politički kontekst unutar same Evropske unije. Kako upozoravaju pojedini analitičari, dinamika proširenja zavisiće i od političkih prilika u ključnim državama članicama, poput Francuske, gde se očekuju izbori 2027. godine.

Novinar Željko Pantelić ocenjuje da je za Crnu Goru od ključne važnosti da zatvori pregovaračka poglavlja i potpiše pristupni ugovor pre promena u Jelisejskoj palati, kako bi izbegla neizvesnost koja dolazi sa novim političkim odnosima u EU.