Piše Nikola M. Jovanović: Oskudacija ili kako Vučiću sada svi postaju precenjeni

Poslednji događaji u Skupštini Srbije koji više ne mogu ni da nas sablazne jer smo od ove vlasti videli sve nisu samo prepucavanje u parlamentu. Nastupi Milenka Jovanova i osobe što nosi naziv ministra kulture govore o besu i beznađu.

Besni su jer su svesni se se stvari privode kraju. Još ih više žesti činjenica da ne mogu da računaju na predsednikovo „ne dam“. Rejting pada, pa svestan toga predsednik otvara vidikovce. Van toga, bavi se zapušavanje rupa na brodu koji neumitno tone. U takvim trenucima zaboravlja se ko je „krvario“ za stranku. Tad važi samo ko je bliže vrhu. Međutim, već smo u fazi kada režim više nema snagu da se bori na više frontova uz pomoć izlizane propagandne mašinerije. Zato je krenulo odricanje od prekobrojnih. Zato je gradonalenik Kraljeva Predrag Terzić smenjen. Zaboravljeno mu je stoičko podržavanje predsednika pod kanonadom jaja. Predsednikov rejting je u pitanju. Nema više „ne dam“.

Ovaj neki, ne mogu reći gospodin, Selaković ostavljen je da se brani za Generalštab. Jedina mu je linija odbrane je da nije pričinjena nikakva šteta i da je kasnije zakonskim normama retroaktivno slučaj rešen da bi se pokrile zloupotrebe u ovom slučaju. Prilično tanko čak i ako se ima u vidu skupinu adokatskih „gromada“ sa debelim vezama u vrhu. Nije bilo „ne dam“. Morao je taj neki lik sam da se brani, a nesiguran u ishod uhvatio se psovki. Njegov kolega Jovanov preventivno vređa rafalno, da bi dokazao kako naprednjački skupštinski kerberi i dalje imaju svrhu. Ništa nije za njih nisko, poručuju u želji da se umile predsedniku.

Međutim, većina naprednjaka koji su se dočepali budžetskog kazana će gledati u Terzića i videti sebe. Glišićeve smene po direktivi govore samo da se krune temelji SNS. Vrh će to da shvati tek kada ne bude mogao da namake kvote ni za manja mesta u kojima sada demonstrira svoju viziju državnosti.

A predsednik se ponaša kao Sauron u onom trenutku kada mu se ruši kula. Očajnički u poslednjim trenucima pokušava još neki trik. Tada se ne razmišlja o trupama. Tako će i naprednjačka armija ucenjenih u trenutku pada kule sa devet televizora samo da se raštrka i gleda da nestane. Međutim i poniženi i ucenjeni imaju izlaz - da se okrenu na drugu stranu. Zato Vučić i ne raspisuje izbore, sam je potvrdio da očekuje visoku izlaznost. Između redova zna i on šta to znači. Izlaze i oni koji nisu do da sada. Mislili su da nije njihova bitka. Sada su shvatili da se tiče i njih. Dobar deo tih ljudi glasaće protiv Vučićevog režima. Jedina mu je šansa da velikoj izlaznosti parira uvozom birača iz RS i da se nada da njegova armija neće biti mnogo okrunjena iako vidi da se kula polako ruši..

Gde god da se okrene Vučić čuje kriza. Ili „oskudacija“ što bi rekao lik u „Zoni Zamfirovoj“. Okružen fIktivnim menadžerima koji stvaraju “čuda” na nepostojećem tržištu, rešavaće se nepotrebnih i preskupih. A oni koji bi mogli da dođu pod svilen gajtan, sada taktički gledaju da se „razbole“, da ne prođu kao Terzić. Uzela se lova, decu se školuju u inostranstvu. Treba to zaštititi.

A ako šef misli da su svi zamenjivi, mora da zna da je i on zamenjiv. To je žica po kojoj se sada hoda na Andrićevom vencu. Zato je otvoreno krenuo i na profesionalne i objektivne medije. Na drugoj strani mora da bude mrak, da bi imao neke šanse.

Sa dna kace nema više šta da se zahvati, spao je na batinaše, nasilje je postalo vidljivo.

Postaje nepoželjan u Evropi, Tramp zazire od njega, Putinu je sve manje koristan.

Da parafraziram Manulaća:

S`g su skupi glasovi. Oskudacija.