Englezi na ivici nervnog sloma, da li je ovo moguće - veruju i plaše se u isto vreme

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

Sautgejt je već neko vreme na udaru nezadovoljne engleske javnosti, naročito nakon debakla koja je selekcija doživela u Kataru na Svetskom prvenstvu. Kako je turnir počeo, to nezadovoljstvo samo je raslo i malo ko je verovao da Engleska može da dođe do poslednjeg stepenika.

Pobeda uz loše izdanje protiv Srbije i nerešeni rezultati sa Danskom i Slovenijom malo koga su ubedili da ova Engleska može da ode do kraja. Iako u timu ima gomilu super zvezda, naročito u ofanzivi na terenu je to izgledalo jalovo i neubedljivo i niko u Engleskoj nije verovao da je uspeh moguć.

Sautgejt se tvrdoglavo držao svoje filozofije da se brani i da kontroliše utakmicu i da pobeđuje minimalnim rezultatom, a iako niko nije verovao da taj plan može da donese uspeh, Engleska će u nedelju igrati finale i boriti se za titulu prvaka Evrope koju nikada nije osvojila protiv selekcije Španije.

Ti rezultati i nova prilika za toliko željenu titulu, bacili su u drugi plan i netrpeljivost koja se oseća prema selektoru.

Englezi su uoči polufinalne utakmice sa reprezentacijom Holandije okupirali pabove širom Londona, a verovatno i drugih gradova u zemlji.

Sve je bilo krcato i atmosfera je bila na visokom nivou ali sa druge strane i dalje je bio prisutan određeni pesimizam jer Engleska na dosadašnjem toku turnira nije pokazala ništa što bi bilo koga ubedilo da je uprkos razlici u kvalitetu pobeda protiv Holandije i prolazak u finale sigurna stvar.

U jednom takvom odlučio sam da pratim utakmicu želeći da vidim kako će reagovati na eventualni uspeh ili neuspeh u blizini dela grada koji se zove Bejsvoter. Gomila pabova omogućavala je da se gleda ovaj istinski spektakl, a svi su bili krcati i unapred rezervisan.

U jednom od njih bilo je posebno zanimljivo. Pab pod imenom "Kraljeva glava" bio je prepun Engleza raznih starosnih uzrasta. Bilo je tu i dece i odraslih i penzionera i žena ali ono što je posebno bilo zanimljivo bilo je i nekoliko Holanđana koji su u dresovima i obeležjima nacionalnog tima sa njima zajedno gledali meč.

I ne, nije bilo ni jednog trenutka ikakvih problema, jer su svi zajedno gledali ovu utakmicu i na neki način uživali u onome što su mogli da vide.

Momci iz Holandije bili su mladi, a Englezima je njihova pojava bila interesantna pa su i mnogi prilazili da pričaju sa njima i da ih pitaju kako su se tu našli, a momci su strpljivo i sa osmehom svima odgovarali.

Atmosfera je počela da se usijava u trenutku kada su ekipe Izašle na teren i zasvirale nacionalne himne. Svi u pabu su u jednom glasu pevali himnu Engleske a onda je krenuo i sam meč.

Svaki put kada bi se Englezi približili golu Holandije u pabu je postajalo uzburkano jer su svi skakali sa noge nadajući se da će da padne pogodak.

Ipak, kao grom iz vetra neba povela je Holandija evrogolom Ćavija Simonsa, a u pabu je u jednom trenutku nastao muk. Mogla su se čuti samo dva momka iz Holandije koja su skakali i proslavljali gol svoje selekcije dok su ih ostali u šoku gledali.

U tim trenucima kako to obično biva krenule su i psovke i kritike na račun igrača i selektora Engleske jer su navijači bili nezadovoljni i ponovo je izgledalo da će nada o tituli evropskog prvaka i bilo kojem velikom peharu iščeznuti.

Međutim, kada je sudija posle jednog kontakta sa Harijem Kejnom u kaznenom prostoru otišao da pogleda VAR i utvrdio da je bio penal, sve se naglo promenilo. Kada je sam Kejn taj penal pretvorio u gol, usledila je erupcija i svi su na nogama slavili izjednačenje i ponovo se vratila nada i krenula je euforija.

Pivo se točilo na litre, gužva oko šanka bila je nesnosna, ali atmosfera ni jednog trenutka nije gubila na jačinu.

Kako se utakmica bližila kraju, a rezultat i dalje bio nerešen i sve mirisalo na produžetke, ponovo je počela da se oseća nelagoda jer malo ko veruje gledajući istorijski da će Engleska iz ovakve situacije izaći neokrznuta.

Iako je već jednu rundu na ovom turniru tako prošla, Englezi imaju previše loših iskustava, a još je sveže u sećanju ono iz finala prošlog Evropskog prvenstva kada su uprkos prednosti izgubili na penale na svom terenu od selekcije Italije.

I taman kada su se svi spremali da naruče novu turu za produžetke i penale kako bi što lakše podneli dramu koja sledi, Oli Votkins je zatresao mrežu u nadoknadi vremena i nastalo je ludilo.

Ubrzo je sledio kraj utakmice, a svi su počeli da se grle i da istrčavaju ispred pabova i slave veliku pobedu.

Nekolicina njih je prišla momcima iz Holandije i tešila ih zbog poraza, a nikad nećemo saznati kako bi bilo da se meč završio drugačije i da li bi momci izašli čitavi iz paba.

Ponovo je krenula da se ori čuvena pesma "It's coming home" koju Englezi već decenijama pevaju u nadi da će veliki trofej ponovo doći u Englesku. Nacija koja je izmislila fudbal do sad je uspela samo jednom da bude prvak sveta, a navijači se nadaju da ću u domovinu ovog neverovatnog sporta doći konačno i titula prvaka Evrope.

Međutim, sada sledi najteži izazov u vidu najbolje selekcije na turniru Španije, a Englezi prepuni euforije sa jedne strane iz straha od novog poraza sa druge strane trenutno se nalaze na ivici nervnog sloma. Sada je cela nacija zastala i svi čekaju nedelju i veliko finale.

I pitaju se, da li je ovo moguće.

BONUS VIDEO