0
Kad krenete da jurcate kao dete za loptom, prvo što vam pokažu jeste kako da šutnete na gol.
Ko onda može da nas krivi što se od malih nogu baždarimo kako da smestimo loptu u mrežu, umesto da nam bude interesantno da je iz nje vadimo.
PROČITAJTE JOŠ:
Ili ono teže – da je sprečimo po svaku cenu da u nju uđe. Čik probajte detetu od tri, četiri godine da objasnite kako je super da ono stane na gol dok mu vi šutirate.
Teška priča da će proći. Zato ne treba da čudi ni što su pod svetlima reflektora uvek oni fudbaleri koji daju golove.
Oni koji ih sprečavaju su uvek bili nekako, pa ne zanemareni, ali jednostavno im je manje značaja pridavano.
Na ovom Evropskom prvenstvu videli smo da to ne treba da bude slučaj kad je Merih Demiral kao čovek iz defanzive otišao napred i dao dva gola posle prekida i odveo Tursku u četvrtfinale.
Ipak, od njega se to neće očekivati, ali kada se desi da jedan Kristijano Ronaldo nijednom ne zatrese mrežu, onda se odmah dižu obrve i postavlja se pitanje – ma je li vreme za penziju?
Smem da potpišem da bi isto bilo i pre dve godine na Mundijalu u Kataru kada se radilo o Ronaldovom „arhineprijatelju“ Lionelu Mesiju da nije uzeo „boginju“.
Danas kada biste pitali nekoga: „Ko je najveći fudbaler svih vremena“, verujem da bi manje njih reklo da je to Kristijano.
Na stranu što je fanatičnim radom na sopstvenom telu i zdravlju pojačavao godinama svoje veštine i što je i sa 39 godina spremniji od većine 10, 15 godina mlađih… On jednostavno nije uzeo svetsku titulu.
Nije imao ni tu sreću da bude okružen igračima kakvima je bivao okružen Mesi, niti takvim navijačima kako su godine prolazile, niti narativom da je to jedino što mu fali za „GOAT“ priznanje.
Mada svi znamo da tako nešto ni ne postoji, jer će i dalje jedni da pričaju da je najveći Maradona, drugi Pele, treći će izvući nekog trećeg asa.
I zamislite, niko verovatno neće izvući jedno ime koje zaslužuje da mu se digne spomenik. Konkretno, da mu baš Mesi digne spomenik za života.
To je Emilijano Martinez. Ma koliko nekoga taj čovek nervirao svojim karakterom i ponašanjem, on je kao i Mesi bio jednako zaslužan za sve ono što je posle Katara samo prikačeno Leu na rever.
On je čovek koji je mrtav hladan skinuo čist zicer Rendalu Kolo-Muaniju na isteku drugog produžetka, koji je branio penale kao u transu dok su njegovi saigrači penale davali.
Mesi je svoj deo posla odradio, Paulo Dibala isto, baš kao i Leandro Paredes i Gonzalo Montijel dok su Orelijen Čuameni i Kingsli Koman zakazali u timu Francuske u finalu.
Kilijan Mbape je pogodio svoj penal, Kolo Muani isto, ali je Martinez bio prevelika prepreka za spomenutu dvojicu.
Sada je na putu da Mesija odvede i do titule na turniru Kopa Amerika gde je Argentina prošla Ekvador na penale.
Martinez je sačuvao Mesiju kožu jer je Leo ovog puta „panenkom“ pogodio prečku, dok je golman Aston Vile onda „zapljunuo“ rukavice i rešio da opet preokrene stvari.
Uradio je to serijom odbrana i to nakon što je jedan penal u drugom poluvremenu već promašio Ener Valensija. U toj situaciji se Martinez bacio na pogrešnu stranu, ali mu je stativa bila saveznik.
Međutim, kada je bilo najbitnije, bio je nepremostiva prepreka za Anhela Menu i Alana Mindu, dok su Alvarez, Montijel, Mekalister i Otamendi bili precizni.
Na kraju je i Mesi na društvenim mrežama morao da oda priznanje svom saigraču.
„Još jedan korak. Mnogo smo patili protiv teškog protivnika. Prošli smo u polufinale zahvaljujući trudu svih i tome što imamo najboljeg golmana na svetu. Napred Argentina“, rekao je Mesi posle utakmice.
Da ne ostane samo na rečima, ako Martinez preko Kanade i kasnije Brazila, Urugvaja, Kolumbije ili Paname, odvede tim do titule, zaslužio je bar i neku bistu od Mesija, ako ne ceo spomenik u znak zahvalnosti.
BONUS VIDEO: Atmosfera na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj