Protiv Olimpijakosa je pokazana moć, ali crveno-beli imaju za čim da žale
Košarkaši Crvene zvezde još jednom su pokazali da su sa razlogom deo Evrolige dugi niz godina, pa su pred svojim navijačima rezultatom 87:79 srušili prvoplasirani tim sa tabele – Olimpijakos.
Iako je ekipa iz Pireja odlično otvorila meč, u prvoj deonici ubacila 30 poena i igrala veoma kvalitetno i zrelo u napadu, rezultat na kraju nije išao na njenu ruku, pa je u Beogradu u kratkom vremenskom periodu doživela drugi poraz.
Zvezda je 30 minuta igrala onakvu odbranu kakvu zahteva Duško Ivanović, a već nakon prve deonice bilo je jasno da bez nje ne može da pobedi.
Nisu crveno-beli bili posebno nadmoćni ni u jednom statističkom parametru, naterali su rivala na 19 izgubljenih lopti, a uz vrlo dobar šut za tri poena (10/24, 41,7%) pobedu je trebalo samo prigrliti. To su Ivanovićevi izabranici i uradili, a dirigentsku palicu držao je Fakundo Kampaco sa 20 poena, osam asistencija i tri skoka. Njegov indeks korisnosti bio je 33, ali unos energije i ritma u Zvezdine redove bio je neprocenjiv.
Sa njim u igri Zvezda dobija na brzini, intenzitetu, agresivnosti, dubini, kreaciji… Daleko od toga da bez njega Zvezda nije mogla da pokaže kvalitete koje poseduje, ali sa njim je to svakako koji nivo više, što je pokazala i utakmica sa Olimpijakosom.
Njegova ludačka energija, u najpozitivnijem smislu, prelila se i na Džona Holanda, koji je konačno „eksplodirao“ i ubacio 17 poena uz indeks korisnosti 21, što je njegov rekord u Evroligi. Holand je nekoliko puta bio i van sastava ove sezone, ali sada je Zvezda konačno od njega dobila ono što je tražila – pogođene trojke, jaku odbranu i veliku dozu pozitivne energije, koja je zarazna i prenosiva na ostale.
Dobila je Zvezda protiv Olimpijakosa dobre role i od Luke Mitrovića (10 poena i tri skoka za 14 minuta), Filipa Petruševa (12 poena, pet skokova) i Luke Vildoze (12 poena, pet asistencija), dok je i Hasan Martin pokazao koliko može da bude opasan i agresivan, pa je upisao četiri ukradene lopte.
Ipak, najveći utisak svakako jeste pozitiva kojoj su se vratili crveno-beli nakon jendomesečne krize i šest izgubljenih utakmica u tom periodu. Bilo je reči i o tome da atmosfera nije baš najbolja u redovima crveno-belih, ali ovaj meč je to najbolje demantovao, iako je dobrih primera bilo i u ranijim utakmicama Zvezde.
Tako smo sada mogli da vidimo kako Vildoza pre vremena slavi Holandovu trojku, kako svi skaču na svaki dobar potez bez obzira ko ga je napravio, kako svi lete kad Kampaco doda gas…
Pored svega dobrog u Zvezdinoj igri i kompletnoj slici koju je pružila u poslednjih nekoliko mečeva, neizbežno je reći da ovo još uvek nije vrhunac njene snage.
Olimpijakos jeste pobeđen, ali je bilo perioda u igri kada su crveno-beli promašivali zicere, kada je uglavnom Ognjen Dobrić promašivao otvorene šuteve, kada odbrana nije funkcionisala… Sve to može i te kako da se upegla za kraj sezone, Ivanović to zna i na njemu je da sve dotera u najbolji mogući red.
Ono što sada brine jeste stanje Bena Bentila, koji je konačno uhvatio ritam, ali se onda povredio protiv Asvela i na neodređen period će biti van terena. U pitanju je povreda tetive na nozi, pa je pitanje kada će se i u kom stanju vratiti. Znajući da do početka plej-ofa u ABA ligi nije ostalo još mnogo vremena, to može biti problem za Zvezdu. Bentil možda nije jedan od vodećih igrača, ali jeste veoma bitan u rotaciji, a često dobija mesto i u startnoj postavi.
Protiv Olimpijakosa je Nemanja Nedović bio na terenu svega pet minuta, njegovo zdravstveno stanje i dalje nije najbolje, pa je potrebno i da on uhvati konce i povuče kad to bude bilo najpotrebnije.
Zvezdi je ostalo da odigra još jedan meč u Evroligi protiv Fenerbahčea, te još tri u ABA ligi od kojih dva odložena. Taj period Ivanović i njegovi momci treba da iskoriste kao pripremu za ono što sledi posle, a to je borba za dva trofeja – u ABA i srpskoj ligi.
Kada se shvati da je Zvezda po dva puta pobeđivala Olimpijakos i Makabi, koji su sigurni učesnici top 8 faze Evrolige, a da je dvaput izgubila od Panatinaikosa, koji je u podnožju tabele, jasno je da veliki žal ostaje za tim što crveno-beli nisu jače zagrizli za plej-of elitnog takmičenja.
Pored dva poraza od Panatinaikosa, kao ključni mečevi mogu se obeležiti i oni protiv Barselone, Žalgirisa u Kaunasu, Albe u Beogradu i Bajerna u Minhenu. Na svim pomenutim duelima Zvezda je imala veliku šansu da slavi, ali je redovno u završnicama bila ispod potrebnog nivoa i zbog toga sada ispašta.
Bilo je i nekih odluka i poteza van terena koji su prouzrokovali da Zvezda sada bude tu gde jeste i to sa verovatno nikada jačim timom.
Imala je Zvezda sezone u kojima je u poslednjem kolu odlučivala o prolazu u Top 8 (setićemo se bolnog poraza od Darušafake u direktnom duelu za prolaz), ali čini se da bi crveno-beli ove sezone bili nikad opasniji u plej-ofu, zbog čega je žal još veći.
Pokazalo se mnogo puta ove sezone da timovi sa dna pobede one sa vrha, pa je tako i Zvezda još jednom opravdala one Ivanovićeve reči da svakoga može da pobedi, ali i od svakog da izgubi.
Sada Zvezdi ostaje da i protiv Fenerbahčea pokuša da pobedi i dođe do klupskog rekorda u Evroligi (potencijalno 17-17), a onda u ABA ligi napadne trofej i Partizanu ponovo pokvari planove.
BONUS VIDEO Vildoza o odnosu sa Kampacom i Holandu: On je zarazan!