3
Nije uspeo Partizan da zaustavi "krvarenje" u Evroligi nakon što je izgubio još jednu dramatičnu utakmicu i tako propustio priliku da skine pritisak koji neumitno raste.
Pariz je ovoga puta bio dželat u infarkt završnici, ali utisak je da je Partizan ponovo presudio sam sebi. Pariz svakako zaslužuje čestitke za pobedu u osmom kolu Evrolige rezultatom 74:71, ali je teško oteti se utisku da je Partizan taj koji je na kraju sebe pobedio.
Traumatični porazi sada su postali navika, a sposobnost Partizana da nađe nov način da izgubi meč mogla bi da se pretoči u dobru dramsku seriju.
PROČITAJTE JOŠ
Ovoga puta, svi će pričati o izvođenju lopte u poslednjem minutu napada kada je Vanja Marinković poklonio lake poene Parizu u trenutku kada se činilo da ima skoro dobijen meč.
Pogrešio je kapiten crno-belih u želji da izbegne da isteknu pet sekundi za izvođenje, ali je pitanje i šta su radili saigrači nesposobni da se demarkiraju u situaciji koja spada u elementarne košarkaške stvari koliko god odbrana bila dobra u toj sekvenci.
Partizan je u pripremi utakmice odradio domaći zadatak i u velikoj meri zaustavio šut Pariza za tri, pa čak i značajno usporio igru rivala.
Skoro šest poseda manje imao je Pariz u odnosu na prosek ove sezone uprkos čak 14 ofanzivnih skokova. Jednostavno, Partizan je dobro branio bekove i pre svega Ti Džeja Šortsa i usporavao ritam meča, a veliki broj ofanzivnih skokova rivala anulirao na drugoj strani.
Čak je uprkos problemima imao bolju realizaciju takozvane druge šanse i kontranapada, ali ni to nije bilo dovoljno.
Meč je na kraju bio izjednačen u gotovo svim parametrima, što najbolje govori indeks korisnosti koji je bio 81:81, ali je Pariz dobio bitku. Kada se meč lomio i kada se rešavalo pitanje pobednika, Partizan je ponovo ostao kratkih rukava.
Možemo da pričamo o tri šuta koja nisu ušla u tri tesna poraza, a mogla su i sada bismo pisali hvalospeve, ali je problem u tome što odluke u tim momentima ne deluju dobro već duži vremenski period.
Da li je u pitanju pozivanje akcija Željka Obradovića ili jednostavno samo egzekucija dogovorenih stvari na tajm-autu koje igrači ne sprovedu u delo teško je reći dok se posmatra sa strane, ali je rezultat na kraju izostao i to je ono što boli crno-bele.
Karlik Džons je odigrao sjajan meč i pokazao zašto je vladala velika euforija oko njegovog dolaska i sama činjenica da je bio na korak do tripl-dabla pokazuje kakva je klasa u pitanju. Očekivanja je definitivno premašio i Tajrik Džons, kao i Isak Bonga, bez obzira na manji pad forme.
Ife Lundberg, Frenk Nilikina i Vanja Marinković imaju i uspone i padove, ali mogu da dobiju prelaznu ocenu, bar za dlaku. Marinković je uprkos velikoj grešci ubacio 16 poena što mu je rekord sezone, igrao sjajnu odbranu, a dobre sekvence imali su i Lundberg i Nilikina.
Problem je u tome što su za sada neki vrlo bitni igrači podbacili, a namenjena im je značajna uloga.
Brendon Dejvis je doveden da iskustvom i kvalitetom predvodi roster koji je potpuno izmenjen, ali je daleko od toga u ovom trenutku. Sve više vreme provodi na klupi, pravi neverovatne greške, a često i kada odigra dobar potez, ekspresno ga poništava.
Njegova loša forma posebno otežava situaciju crno-belima, jer je jasno da je projektovan da bude igrač oko kojeg će se u velikoj meri vrteti napad, što kao kreatora koji otvara dodatne opcije, što kao visokog koji šutem daje širinu. Sve je postalo još izraženije kada je prošao Partizanov medeni mesec u šuti za tri poena i za koji je bilo jasno da nije održiv, gde je sposobnost Dejvisa da čita igru od velike važnosti.
Problem je i nedostatak igrača koji će da u situacijama kada sve stane u igri jedan na jedan stvoriti višak. Sterling Braun je odigrao samo jednu nedelju na način na koji se očekuje od igrača koji je projektovan kao glavni skorer i Partizan je oba puta dobio. Problem je što je blesak bio kratkoročan i nakon toga Brauna nema nigde, a protiv Pariza je ostvario najslabiji učinak sa -11 u plus/minus statistici.
Deluje da se u filozofiju Obradovića upravo on najsporije uklapa i da će Željko morati da nađe rešenje da se što pre Braun uvede u ritam.
Situacija sa Dvejnom Vašingtonom postaje sve manje jasna. Doveden kao jedno od glavnih pojačanja, nakon NBA rašomonijade i raskida ugovora i ponovnog povratka, sve je dalji od ozbiljne uloge.
Nikome, pa ni njemu nije jasno šta bi trebalo da radi na terenu, a on je igrač koji bi trebalo da najlakše od svih sebi kreira situacije za poene u igri jedan na jedan.
Iako pokušava da ga uvede u formu kroz ABA ligu, Obradović kao da mu ne veruje, pa Partizan umesto napadačkog lidera ima čoveka koji deluje kao višak u pokušaju da se od trenutne grupe igrača stvori tim.
Kada se na sve to doda da je Ajzea Majk tek u procesu traženja forme posle pauze od povrede, problemi nisu ni malo naivni.
Partizan je iz prvih osam kola gde je na papiru imao lakši raspored izašao sa svega dve pobede, a slede mnogo veći izazovi. Iako do kraja novembra igra četiri utakmice u Areni, od kojih gostuje samo Crvenoj zvezdi, svi izazovi će biti još veći nego do sada.
Nakon četiri poraza u nizu, Partizan će prekid crne serije tražiti prvo protiv Barselone, te Armanija koji igra sve bolje i bolje. Potom sledi večiti derbi pa okršaj sa ekipom Olimpijakosa.
Partizan će imati šansu u sva četiri duela, ali je ništa manje realan scenario i da sva četiri puta izgubi. Jedna pobeda je malo, dve da se ostane u životu, a tek sa tri trijumfa bi moglo da se priča o izlasku iz krize.
A to posle tri utakmice u kojima je Partizan imao šut za pobedu ili produžetak neće biti lako. Navijačima ostaje nada da će se se ponoviti scenario kada je dres nosio Novica Veličković.
Promašio je legendarni kapiten šut za pobedu početkom sezone, a onda kroz suze poručio da će sledeća da uđe. I ušla je kada je srušen slavni Panatinaikos za plasmanu plej-of.
Pa da se opet pojavi neki novi Novica i preokrene sezonu. U suprotnom, hod na ivici ponora skupo će koštati Partizan i ranije nego što se mislilo.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
