Podeli
Korona
Foto: IPA / BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia

Novo istraživanje koje sprovodi univerzitet Tor Vergata u Rimu u saradnji sa drugim ekspertima iz celog sveta, pokušava da rasvetli enigmu o ljudima koji uprkos tome što su bili izloženi koronavirusu nisu oboleli od kovida 19 i nisu razvili ni asimptomatsku infekciju. Tajna je možda u genima.

Ono što od samog početka komplikuje stvar kad je koronavirus u pitanju je to što neki zaraženi mogu imati potpuno odsustvo simptoma a drugi razviju toliko teške komplikacije da umru.

Iako je sada jasno da su stariji ljudi, kao i oni sa hroničnim obolenjima pod najvećim rizikom, i to se pokazalo kao deo priče jer je bilo starih lica koja su bez problema prebrodila infekciju, ali i mladih koji su preminuli od posledica kovida 19.

Najveća enigma su ipak oni koji su u više navrata bili u bliskom kontaktu sa zaraženima, a nisu se zarazili ni razboleli. Naučnici već neko vreme pokušavaju da odgonetnu zašto su neki ljudi “otporni” na virus.

Pročitajte još:

Među onima koji detaljno proučavaju ove izuzetne slučajeve sa “prirodnim imunitetom” na SARS-CoV-2 je i tim stručnjaka sa Univerziteta Tor Vergata predvođen profesorom Đuzepeom Novelijem, međunarodno poznatim genetičarom i bivšim rektorom rimskog univerziteta. Italijanski naučnici blisko sarađuju sa kolegama sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku i drugim institutima, a svi su okupljeni pod pokroviteljstvom Međunarodnog konzorcijuma (Covidhge).

Cilj je temeljna analiza DNK ljudi “otpornih” na koronu.

Jedan od takvih slučajeva o kom su pisali italijanski mediji se odnosi na par iz Ternija koji se preselio u Milano. Muškarac je pre izvesnog vremena dobio upalu pluća, a njegova partnerka ga je negovala ne znajući da bi to mogao biti kovid 19.

Serološki testovi potvrdili su da je pozitivan, a ona se nije zarazila niti je imala asimptomatsku infekciju. Kako je to moguće? Novelijev tim istražuje ovaj i druge pojedinačne slučajeve gde je bilo “otpornih”.

Inicijalne pretpostavke su da je za otpornost zaslužna genetika, kao što je slučaj sa HIV-om. Poznato je da oko 10 procenata populacije nosi mutaciju CCR5 receptora zbog čega su otporni na HIV. To znači da virus ne može da uđe u ćelije koje uglavnom zarazi.

Naučnici sada veruju (ali još istražuju) da i rezistentni na koronu mogu imati jednu ili više mutacija koje imaju zaštitni efekat. Oko pedeset gena koje su identifikovali stručnjaci konzorcijuma Covidhge povezani sa osetljivošću na infekciju. Poslednjih meseci naučnici konzorcijuma otkrili su da je 10-15 odsto teških slučajeva infekcije koronavirusom posledica genetike, tačnije promena koje utiču na funkcionisanje interferona tipa I (IFN I), proteina koji pripada porodici citokina, a koji reguliše aktivnost imuno sistema.

Neki ozbiljni pacijenti imaju auto-antitela sposobna da napadnu ovaj protein i unište ga, dok ga drugi ne proizvode pravilno zbog mutacija. Otporni na koronu bi po mišljenu naučnika mogli da imaju mutirani gen koji im omogućava da proizvode veću količinu interferona (prva linija odbrane od virusa) i da prema tome budu zaštićeni, rekao je Noveli za italijansku Repubblicu.

U svakom slučaju, “lov” na one koji su zaista otporni – neće biti lak, kaže Noveli.

“Imamo protokol koji je odobrio naš etički komitet. Mnogi nam pišu da žele da učestvuju u istraživanju, ali moramo biti sigurni da ispunjavaju neophodne uslove, na primer da su uradili sve testove za kovid”, rekao je naučnik.

S druge strane, njegov kolega iz Trsta Roberto Lucati naglašava da imunitet na koronu ima ograničen rok trajanja (procenjeno je najmanje osam meseci) i da testovi nisu nepogrešivi, pa će identifikovanje ljudi koji su zaista otporni biti teško. Istraživanje univerziteta Tor Vergata će ipak, nadaju se stručnjaci, doneti dragocene rezultate i postaviti temelje novih terapija.

*

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar