U zagrebačkoj Klinici za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević" u noći sa subote na nedelju preminuo je 10-godišnji dečak koji je bio pozitivan na koronavirus, i to je najmlađa žrtva kovid infekcije u Hrvatskoj.
Dečak, prema zasad poznatim informacijama, nije imao nikakve druge bolesti, ali je verovatno preminuo od retke, ali teške komplikacije kovida 19. Kako je u nedelju hrvatskim novinarima potvrdio tamošnji ministar zdravstva Vili Beroš, dete je najverovatnije preminulo od multisistemskog inflamatornog sindroma MIS-C, odnosno multisistemske upalne reakcije koja je, prema literaturi, moguća kod dece koja imaju od dve do 15 godina. Zovu ga još i post-kovid sindromom jer se može javiti i nekoliko nedelja posle zaraze i u toku oporavka, piše Slobodna Dalmacija.
Dečak je bio pozitivan na novi koronavirus i najverovatnije je preminuo od multisistemske upalne reakcije. To stanje je je trigerovano samom infekcijom. Dolazi do prekomernog upalnog odgovora u organizmu koji zahvata krvne sudove i na taj način može zahvatiti i više organa, srce, pluća, bubrege, i nažalost često se završava najtežim ishodom, rekao je Beroš, dodajući kako se do završetka svih daljjih koraka i analiza ne može apsolutno tvrditi da je to tačan uzrok, međutim, da se prema dosadašnjim izveštajima najverovatnije to dogodilo. On je rekao i da nije bilo propusta pedijatara i drugih nadležnih, kao i da je prilikom inicijalnog prijema dete bilo negativno i da je dominirala druga, konkretno, probavna simptomatologija, zbog čega je i operisan „ali je sled zbivanja doveo do ovakvog ishoda“.
Pročitajte još:
Beršo je istakao i da je ovakav sled događaja izuzetno redak i na svetskom nivou.
Direktor Klinike za dečje bolesti u Zagrebu Goran Roić, medijima je u nedelju potvrdio kako je dečak u tu bolnicu primljen u četvrtak 21. januara, pošto je nekoliko dana ranije imao povišenu temperaturu, glavobolje i bolove u stomaku. Zbog sumnje na akutno zbivanje u stomaku uz ostalo je napravljena laboratorijska i dijagnostička obrada koja je ukazala na poremećaje rada jetre, bubrega, poremećaj koagulacije i znakove sepse. Prebačen je na intenzivnu negu i hitno operisan. Međutim, pre anestezije došlo je do zastoja rada srca pa je reanimiran. Nakon što je stanje stabilizovano dovršen je operativni zahvat, ali je obzirom na kompletno stanje bila potrebna kardiovaskularna potpora, a stavljen je i na respirator.
Lekari su posumnjali na multiorganski inflamatorni sindrom, a u međuvremenu je novi nalaz potvrdio da je dete pozitivno na koronavirus, pa je dogovoreno da se dečak prebaci u Kliniku za infektivne bolesti, gde je nažalost preminuo.
Prema literaturi, smrtnost od MIS-C kod dece je niska, iznosi oko 1,5 posto. U SAD je zabeleženo 1.659 slučajeva MIS-C, a 26 dece je tokom 2020. od toga preminulo. U Sloveniji je zabeleženo 48 takvih slučajeva, ali bez smrtnog ishoda dece.
Od čega zavisi kakvu će kliničku sliku razviti neko dete za Slobodnu Dalmaciju je govorila dr Snježana Kapor Jeričević, splitska pedijatrica.
„Klinička slika zavisi od imunološkog odgovora organizma na infekciju, odnosno koliko je čije telo otporno i koliko se može odupreti bolesti. Radi se o autoimunoj reakciji samog organizma, najčešće nakon infekcije kovidom i to negde između 10. i 14. dana od obolevanja kovidom. Bolest se može manifestovati osipom, konjunktivitisom, temperaturom, čije je trajanje od tri dana pa naviše, povišenim laboratorijskim parametrima (sedimentacija, CRP…), osipom usta šaka i stopala, šokom ili hipotenzijom (sniženi krvni pritisak), zastojem srca ili upalom srčane ovojnice ili abnormalnostima koronalnih arterija, koje mogu dati sliku infarkta kod dece. Može se pojaviti proliv, povraćanje, bolovi u stomaku, odnosno problemi s funkcionisanjem probavnog trakta, kao i poremećaj zgrušavanja krvi“, rekla je dr Kapor Jeričević.
Da bi se utvrdilo da je MIS-C uzorkovan infekcijom kovida, potreban je dokaz PCR testa, antigenskog testa ili serologije ili podatak o kontaktu sa osobom zaraženom kovidom, koji je ostvaren u protekle dve nedelje.
„Ovo vrlo neprijatno stanje leči se antivirusnim lekovima, kortikosteroidima, imunoglobulinima, po potrebi antibioticima, a uvode se ostale metode lečenja, zavisno od zahvaćenosti organa“, rekla je dr Snježana Kapor Jeričević za Slobodnu Dalmaciju.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare