Šta zagađenje radi tvom telu - od glave do pete

„Srpski gradovi su već danima u vrhu liste najzagađenijih na svetu, a ovakav kvalitet vazduha značajno umanjuje imunitet stanovništva i u kombinaciji sa koronavirusom može ozbiljno da utiče na kvalitet i dužinu njihovog života“, rekao je pulmolog Dejan Žujović gostujući svojevremeno u emisiji „Probudi se“.Prema njegovim rečima, uticaj zagađenog vazduha na imunitet čak i potpuno zdravih osoba je „kao da ste pušač, a nikada niste upalili cigaretu“.Udisanjem lošeg vazduha postajete podložniji koroni i nekim drugim bolestima i takođe vam se mogu razviti neki zabrinjavajući simptomi.Stalno čujemo upozorenja za hronične bolesnike, ali čak i zdravi ljudi mogu prepoznati kod sebe probleme izazvane lošim vazduhom, koji prvo udara na respiratorni sistem. To su obično iritacija disajnih puteva ili otežano disanje posebno tokom vežbanja ili aktivnosti na otvorenom.Dalje udisanje zagađenog vazduha može da uzrokuje iritaciju očiju, nosa i grla, bol u grlu i kašalj koji vremenom postaje sve žešći, stezanje u grudima i kratak dah, a stručnjaci savetuju da se prati i eventualna pojava lupanja srca i neuobičajenog osećaja umora.Nedavna studija kaže da nam spoljno zagađenje vazduha u proseku krade skoro tri godine života (2,9) – dvostruko više nego što su bile ranije procene da čini pušenje duvana, a Žujović je istakao da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 16.000 ljudi godišnje u Srbiji umre od lošeg vazduha.Treba napomenuti i da zagađenost vazduha ne ugrožava samo pluća već čitav organizam. Naime, čestice manje od 2,5 mikrometra su sposobne da prođu nos i grlo, da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok. Istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha povećava rizik od mnogih bolesti poput hronične opstruktivne plućne bolesti, astme, srčanog oboljenja, karcinoma, dijabetesa i mnogih drugih.„Zdravstvene tegobe se mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod osetljivih grupa mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba. Osetljive grupe su sledeće: stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća“, napominju na sajtu Beoeko Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, uz preporuku svima da izbegavaju „aktivnosti u spoljnoj sredini koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem“ kada je vazduh zagađen.Na sve to, hronično izlaganje česticama iz zagađenog vazduha povećava i rizik od gojaznosti i metaboličkog sindroma, pokazala su istraživanja na koja se poziva Vazduh.info.***Bonus video: Kako dišete Beogađani?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakodietebeogaani-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4507379"]