Srbima je u koroni teže nego drugima – sad i nauka ima dokaz

Zdravlje 08. mar. 202116:06
Podeli:
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Studija koja ispituje uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi u Srbiji otkrila je i neke neuobičajene faktore zbog kojih su u većem riziku od depresije i anksioznosti nego ljudi u drugim zemljama.

Cilj studije bio je da utvrdi uticaj pandemije kovida 19 na mentalno zdravlje srpske populacije i da identifikuje različite faktore koji su uticali na to tokom vanrednog stanja. Podaci su prikupljeni između 23. marta i 25. aprila 2020. godine, preko onlajn upitnika, a konačan uzorak obuhvatio je 1057 ispitanika starijih od 18 godina, iz 146 mesta u Srbiji.

Rezultati su pokazali da je mesec dana nakon proglašenja vanrednog stanja i zatvaranja srpskog stanovništva, 42% učesnika studije prepoznalo neke simptome depresije, 44,5% je prijavilo simptome anksioznosti, a 65% je registrovalo narastajući stres. Ispostavilo se da su ti procenti značajno veći nego u drugim zemljama.

Pročitajte još:

Autori studije kažu da su na visok nivo stresa, anksioznosti i depresije uticali karantin i mere zaključavanja, ali kao jedan od faktora navode i izloženost medijima. Razlozi za veću prevalenciju mentalnih poremećaja u našoj populaciji, u poređenju sa drugim zemljama pogođenim kovidom 19, objašnjavaju se napetošću zbog nižih prihoda, potencijalne nestabilnosti regiona, atmosfere opšte neizvesnosti i relativno nedavnim istorijskim previranjima.

„Zbog toga je neophodno prepoznati i ispitati mentalno stanje ljudi u ovom vremenu“, napominju istraživači.

Analizom se došlo do još nekoliko faktora koji su značajno povezani sa depresijom, a to su: status studenta, pušenje, socioekonomski status, prisustvo simptoma koronavirusa…

Više studija potvrdilo je da su studenti, na primer, teže podnosili zatvaranje i proživljavali veći psihološki pritisak od starijih.

Studija sprovedena u Australiji otkrila je da su pušači bili u većem riziku od depresije, što je povezano s upozorenjima po kojima su češće imali težu kliničku sliku. Prisustvo simptoma kovida, osećaj bespomoćnosti, pripadnost rizičnim grupama lako je prepoznati kao uzroke depresije, anksioznosti, stresa. Ljudi dobrog zdravlja su manje strahovali, pa se i manje suočavali s takvim mentalnim izazovima.

Takođe, navodi se da što su ispitanici imali viši socioekonomski status, manje su padali u depresiju i anksioznost.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar