Nauka zvanično potvrdila - vežbanje i teretana vam neće pomoći da izgubite kilograme, ali zato ovo hoće

Veliko novo istraživanje dovodi u pitanje to uvreženo uverenje. Analizirajući podatke više od 4.200 ljudi iz 34 zemlje, naučnici su otkrili da ljudi koji više vežbaju ne troše značajno više kalorija od onih koji veći deo dana provode sedeći, piše BBC Science Focus.

Istraživanje je pokazalo da lovac-sakupljač iz zajednice Hadza u Tanzaniji, koji je fizički aktivan tokom celog dana, troši približno isti broj kalorija dnevno kao prosečan kancelarijski radnik u Evropi, iako su pripadnici Hadza zajednice u jednom danu aktivniji nego većina Amerikanaca tokom cele sedmice.

Postojale su male razlike u potrošnji kalorija među pojedincima, ali su one bile minimalne i samo oko 10 odsto moglo se objasniti vežbanjem.

„Ranije smo mislili da nivo fizičke aktivnosti direktno utiče na broj kalorija koje sagorimo dnevno. Međutim, ono što smo naučili tokom poslednjih desetak godina jeste da stvari nisu ni približno tako jednostavne“, kaže profesor Herman Ponczer, evolucioni antropolog sa Univerziteta Djuk i jedan od 68 naučnika koji su učestvovali u istraživanju.

Da li to znači da treba da bacimo patike za trčanje i otkažemo članarine u teretani? Nažalost ili na sreću, ne. Iako ovo istraživanje sugeriše da količina kretanja ima mali uticaj na telesnu težinu, odustajanje od vežbanja nije rešenje.

Mitovi o metabolizmu

Ako samo mali deo dnevne potrošnje kalorija dolazi od vežbanja, na šta se onda troši ostatak energije? Ukratko, na sve što telo radi kako bi nas održalo u životu.

Disanje, rad srca, borba imunog sistema protiv infekcija, varenje hrane, aktivnost mozga svi ti procesi zahtevaju energiju, i to veliku količinu. Ova osnovna potrošnja energije, poznata kao bazalni metabolizam, čini najveći deo kalorija koje trošimo svakog dana.

Ključna stvar je sledeća: što imate više telesne mase i ćelija, potrebno vam je više energije, pa je i bazalni metabolizam veći. U praksi to dovodi do iznenađujućeg zaključka, kancelarijski radnik sa viškom kilograma često ima viši bazalni metabolizam od vitkog lovca-sakupljača, upravo zbog veće telesne mase.

„Ljudi u razvijenim zemljama u proseku troše više kalorija dnevno nego ljudi iz tradicionalnih zajednica“, objašnjava Ponczer. „Razlog je jednostavan: veći su, a veće telo troši više energije.“

Kada se uzmu u obzir telesna veličina i sastav, razlike u ukupnoj potrošnji energije među populacijama širom sveta gotovo da ne postoje. Drugim rečima, osoba koja ceo dan sedi za stolom troši približno isti broj kalorija kao neko ko je mnogo fizički aktivniji, ako su iste telesne građe.

Kako telo „izravnava“ potrošnju kalorija

Kako je moguće da svi trošimo približno istu količinu energije u odnosu na veličinu tela? Ponczer objašnjava da telo ne sagoreva jednostavno dodatne kalorije kada se više krećemo, već se prilagođava.

Telo teži ravnoteži, procesu koji se u biologiji naziva homeostaza. Kada povećamo fizičku aktivnost, organizam štedi energiju na drugim procesima kako bi sve ostalo u balansu.

„Naša tela se prilagođavaju različitim stilovima života“, kaže Ponczer. „Ako smo fizički aktivniji, telo troši manje energije na neke druge procese. Ukupna dnevna potrošnja kalorija ostaje slična.“

To ne mora da bude loša stvar. Naprotiv, smanjenje potrošnje energije na procese poput hronične upale može doprineti boljem zdravlju. Na taj način vežbanje ne mora biti ključ za mršavljenje, ali jeste važno za efikasnije funkcionisanje organizma i očuvanje zdravlja.

Naravno, preterivanje ima granice. Naglo povećanje fizičke aktivnosti može opteretiti organizam i dovesti do problema sa imunitetom, hormonskim balansom ili menstrualnim ciklusom, stanja poznatog kao sindrom pretreniranosti. Ipak, to se uglavnom dešava kod profesionalnih sportista.

Slično se dešava i kada naglo prestanemo da vežbamo. Telo tada višak energije preusmerava na procese poput upale.

„Bez obzira na nivo aktivnosti, telo se stalno prilagođava kako bi potrošnju energije održalo u uskom rasponu“, kaže Ponczer.

Hrana kao ključni faktor gojaznosti

Prema Ponczeru, glavni faktor koji utiče na procenat telesne masti nije vežbanje, već ishrana.

„Sva telesna masa koju nosimo potiče od kalorija koje smo uneli, a nismo potrošili“, objašnjava on. „Ako se potrošnja energije ne razlikuje značajno, onda je ishrana presudna.“

Istraživanje je pokazalo da jedan tip hrane posebno odskače kada je reč o gojenju, ultra-prerađena hrana. Nije količina mesa ili drugih osnovnih namirnica bila ključna, već udeo industrijski prerađenih proizvoda u ishrani.

U ovu kategoriju spadaju industrijski hleb, keks, slatkiši, grickalice, zaslađene žitarice, gotovi sosovi, gotova jela, aromatizovani jogurti i slični proizvodi.

„Videli smo da količina ultra-prerađene hrane koju ljudi jedu veoma dobro predviđa koliko telesne masti imaju“, kaže Ponczer.

Ipak, važno je napomenuti da istraživači nisu direktno pratili ishranu ispitanika, već su koristili podatke iz nacionalnih i globalnih baza o potrošnji hrane. To znači da se ne može sa sigurnošću reći zašto ultra-prerađena hrana vodi ka gojaznosti.

Prema dr Adamu Kolinsu, vanrednom profesoru ishrane sa Univerziteta u Sariju, problem možda nije u samoj preradi, već u tome što su ove namirnice izuzetno ukusne, kalorične, a siromašne hranljivim materijama, zbog čega ih je lako pojesti u velikim količinama.

„Kada ljudi kažu da izbacuju ultra-prerađenu hranu, najčešće počnu da jedu manje i svesnije, pa gube na težini i postaju zdraviji“, kaže Kolins.

Zašto je vežbanje i dalje važno

Iako postoje neslaganja oko uloge vežbanja u mršavljenju, svi se slažu u jednom fizička aktivnost je izuzetno važna za zdravlje. Jača srce, štiti kosti, poboljšava raspoloženje i doprinosi dugom i kvalitetnom životu.

Ponczer smatra da bi saveti o gojaznosti trebalo više da se fokusiraju na ishranu, ali ne zagovara odustajanje od vežbanja.

„Ne treba prestati sa fizičkom aktivnošću, ali ako želimo da se izborimo sa gojaznošću, moramo ozbiljnije da se bavimo ishranom“, zaključuje on.