Sve je više onih koji tvrde da su se po drugi put zarazili koronom. Ako ovo postane uobičajeno, otežaće i stvaranje efikasne vakcine i sticanje imuniteta krda.
Lekari i dalje nisu sasvim sigurni da li možemo dvaput da se zarazimo koronom jer je moguće da je nakon inficiranja bolest u tragovima ostala u našem telu, pa se iznova javila, ali nije isključeno i da se nakon korone razbolimo od virusa sa sličnim simptomima, pa pomislimo da je korona, pišu na sajtu Vašington post.
Ni testovi nisu sasvim pouzdani, ali teško da mogu biti dvaput lažno pozitivni. Međutim, moguće je, kažu stručnjaci, da mrtvi ostaci virusa koji je protutnjao kroz naše telo prilikom drugog testiranja pokažu da smo opet zaraženi, a zapravo nismo. Nešto slično se desilo sa stotinama ljudi u Južnoj Koreji.
I dalje se ne zna kako virus tačno utiče na naše telo, kako naš imunosistem reaguje, koliko dugo ćemo nakon preležane bolesti biti otporni na virus. Lekari se nadaju da će imunitet oporavljenih trajati makar do kraja drugog talasa koji očekuju na jesen, ako ne godinu dana koliko obično traje kod drugih sličnih virusa.
Danijel Grifin, infektolog sa Kolumbija univerziteta, kaže da je bilo slučajeva ponovnog zaražavanja i kod drugih virusnih infekcija poput malih boginja za koje se zna da se preleže jednom i da smo nakon toga bezbedni do kraja života. Stoga se čini da ne treba mnogo brinuti o relativno malom broju onih koji kažu da su ponovo oboleli ako već znamo da je u svetu koronom do sada ukupno zaraženo preko 14,5 miliona ljudi.
„Veliko pitanje je da li će to biti samo izuzeci ili će se pokazati kao pravilo“, kaže doktor Grifin.
I stoga, stručnjaci se slažu da je ponovno zaražavanje u teoriji moguće, ali tvrde kako za to nema čvrstih dokaza.
Bolje ili gore
Nove studije pokazale su da antitela, tj. zaštita od novog zaražavanja, posle preležanog virusa ostaju samo dva do tri meseca. Međutim, ističe se i jedna studija sprovedena na Njujorčanima koji su preležali kovid sa umerenom kliničkom slikom, a koja pokazuje da je broj antitela kod njih bio prilično stabilan, čak se i blago povećao kako je vreme od bolesti prolazilo.
S druge strane, doktorka Ania Wajnberg kaže da inače kod respiratornih virusa važi pravilo da se antitela zadrže neko vreme u organizmu nakon što se oforme, a ne da spadnu posle dve, tri nedelje.
„To bi bilo čudno. Obično im treba više vremena da opadnu“, kazala je ona.
Međutim, virusolozi i infektolozi kažu da se organizam, osim antitelima koja su u fokusu, brani i drugim mehanizmima, poput B i T ćelija, vrsta belih krvnih zrnaca. I mada za sada i dalje nije sasvim jasno šta je najbolje rešenje za koronu, naučnici kažu da nisu svi pod rizikom da opet obole ako im broj antitela u krvi opada.
„Čak i ako nemate mnogo antitela, možete dobro da odgovorite na zarazu i sasečete je u startu jer imate ćelije koje su zapamtile bolest. Onda ako obolite drugi put, reagovaćete bolje, sa slabom ili srednjom kliničkom slikom“, kaže Majkl Nusencvig, šef laboratorije molekularne imunologije univerziteta Rokfeler.
Jasno je da se još uvek ne zna šta će sve pokazati analize o antitelima, ali neki smatraju da je kao i sa nekim drugim bolestima, mnogo toga iundividualno i da neki ljudi posle preležane bolesti mogu doživotno da budu zaštićeni, dok drugi vrlo brzo budu podložni ponovnoj zarazi.
„Voleli bismo da svi koji su preležali kovid budu bezbedni do kraja života, ali to najverovatnije nije moguće“, kazao je doktor Leri Lahsinger, iz Njujorškog centra za krv, ali je dodao i da je važnije od toga koji oblik bolesti imaju.
Kamran Kadkhoda, direktor imunopatologije sa Klinike Klivlend, kaže da je veliko pitanje šta se dešava sa ljudima koji ponovo budu izloženi virusu.
„Ako se ispostavi da je zaštita kratkog veka jer antitela opadaju, onda su maske i socijalna distanca još važniji, sve dok se ne pojavi vakcina.“
S druge strane, Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, kaže da kratkoročan imunitet nije nerešiv problem.
„Važno je koliko traju antiteala, ali bitan je taj prvi korak kad ih dobijete. Pronaći ćemo rešenje, a kada ga pronađemo, daćemo ga onima kojima treba“, kazao je o vakcini.
Robert Glater iz najvećeg medicinskog centra u državi Njujork kaže da masovna ponovna infekcija jeste moguća, ljudi će možda morati da se iznova i iznova vakcinišu, što će biti posebni izazovi.
„Možda ćemo se stalno suočavati sa sezonskim izbijanjima korone, pa će ljudi morati više puta da se vakcinišu tokom godine kako bi ojačali imunitet“, kazao je on.
Širom sveta sve je više primera koji navode na misao da je moguće zaraziti se dva puta.
View this post on Instagram
Tako je jedna žena iz Pensilvanije koja je bila trudna u martu dobila koronu, onda je dva meseca bila dobro, ali potom joj je na porođaju bilo toliko loše da je morala na respirator. I tada je potvrđeno da opet ima infekciju.
U Klivlendu je jedan pacijent imao blage simptome u februaru, samo je izgubio čulo mirisa i ukusa, ali dva meseca kasnije morao je u bolnicu, gde su lekari konstatovali da je zaražen koronom.
Takođe, jedan čovek iz Njujorka imao je koronu u martu, isto blaži oblik. Misleći da je nakon toga siguran, on je u junu negovao sina koje se u međuvremenu zarazio, a onda dve nedelje kasnije primljen je u hitnu službu jer mu je bilo loše. Bio je pozitivan na koronu.
Međutim, posle svega, naučnici kažu da nije lako potvrditi ponovno zaražavanje jer je prvo potrebno da se izdvoji genetski kod virusa u nečijem telu i da se nađu te dve odvojene verzije, a problem je što to niko ne zna da uradi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare