Lepo je vreme, a "raspadamo se": Postoji razlog zašto su svi ovih dana umorni, neraspoloženi i bez snage - niste jedini

Ovaj fenomen nije samo subjektivan utisak. Lekari ga već decenijama povezuju sa kombinacijom bioloških i psiholoških faktora koji se javljaju upravo na kraju zime. U medicinskoj literaturi najčešće se opisuje kao produženi efekat sezonske depresije ili takozvani „prolećni umor“.

Zima menja hemiju mozga

Najvažniji razlog leži u svetlosti. Tokom zimskih meseci dani su kraći, a nedostatak prirodnog svetla direktno utiče na hemijske procese u mozgu.

Kada je izloženost sunčevoj svetlosti mala, dolazi do pada serotonina – neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva. Istovremeno raste nivo melatonina, hormona koji kontroliše san i čini nas pospanijima, navode naučnici u istraživanju za "Neuroscience".

Ova promena utiče na unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam. Rezultat je osećaj tromosti, manjak energije i potreba za dužim snom.

Zbog toga se kod mnogih ljudi tokom zime javlja stanje poznato kao sezonski afektivni poremećaj oblik depresije koji je direktno povezan sa promenom godišnjih doba.

Zašto je kraj zime posebno težak

Iako se simptomi često javljaju već na jesen, stručnjaci primećuju da kod velikog broja ljudi vrhunac dolazi upravo u februaru i martu.

Razlog je jednostavan. Organizam je mesecima bio izložen manjku svetlosti, fizičke aktivnosti i vitamina D, pa se stvara svojevrsni „biološki dug“. Kada vreme počne da se popravlja, telo još nije stiglo da se prilagodi promenama.

Drugim rečima, priroda ulazi u novu fazu, ali naš organizam i dalje funkcioniše po zimskom režimu.

U tom periodu česti su simptomi kao što su:

• izražen umor i nedostatak energije
  
• povećana potreba za snom
  
• slabija koncentracija
  
• razdražljivost i promenljivo raspoloženje
  
• želja za hranom bogatom ugljenim hidratima
  

Sve su to klasični znaci sezonske depresije ili blažeg oblika takozvanog „zimskog bluza“.

Postoji i fenomen „prolećnog umora“

U evropskoj medicini ovaj osećaj ima čak i poseban naziv – prolećna letargija. To je stanje privremenog umora i psihičke iscrpljenosti koje se javlja upravo na prelazu iz zime u proleće.

Telo tada prolazi kroz niz adaptacija. Hormoni, krvni pritisak i metabolizam počinju da se prilagođavaju dužim danima i višim temperaturama. Taj proces može izazvati osećaj iscrpljenosti dok se organizam ne stabilizuje.

Sunce ne popravlja raspoloženje odmah

Još jedan razlog zbog kog se ljudi zbune jeste činjenica da lepo vreme ne donosi momentalno poboljšanje raspoloženja.

Mozgu je potrebno vreme da ponovo uspostavi ravnotežu između serotonina i melatonina. Tek nakon nekoliko nedelja dužih i svetlijih dana nivo serotonina počinje da raste, što mnogi ljudi primete kao nagli povratak energije i dobrog raspoloženja.

Zbog toga prvi pravi topli dan u proleće često deluje gotovo euforično – jer se tada hemija mozga konačno vraća u ravnotežu.

Zašto se ovaj fenomen javlja kod toliko ljudi

Stručnjaci procenjuju da oko 5 odsto odraslih razvije pravi sezonski afektivni poremećaj, dok čak 10 do 20 odsto ljudi doživljava blaži oblik zimskog pada raspoloženja.

Drugim rečima, osećaj iscrpljenosti na kraju zime nije znak slabosti ili loše kondicije. On je rezultat biološke reakcije organizma na promene u svetlosti, temperaturi i dnevnom ritmu.

Zato mnogi ljudi upravo u periodu kada vreme počne da se popravlja osećaju da su – paradoksalno – najviše umorni.