Imate osećaj kao da vam je "pala zavesa preko oka"? Pitali smo četiri oftalmologa šta to znači i kada je vreme da se javimo lekaru

Ipak, ovi simptomi nisu bezazleni - često su prvi znak da se u oku dešavaju ozbiljne promene.

Vid je čulo kojim dobijamo više od 60% informacija o svetu oko sebe. Ipak, upravo njega najčešće zaboravljamo da zaštitimo - uzimamo ga “zdravo za gotovo”. Vid je osetljiv, slabi tiho i postepeno, a ako ne reagujemo na vreme, možemo ga zauvek izgubiti.

Jedan od najčešćih uzročnika gubitka vida su oboljenja mrežnjače, odnosno bolesti poput dijabetičke retinopatije, dijabetičkog makularnog edema (DME) i senilne degeneracije makule (nAMD). Zajedničko za sve ove bolesti je što se razvijaju u tišini, bez očiglednih simptoma, i što broj obolelih raste iz godine u godinu. Nažalost, svest o važnosti redovnih oftalmoloških pregleda i ranog lečenja ne prati taj tempo.

Upravo zbog toga pokrenuta je kampanja „Vidim da je bitno“, u okviru koje smo razgovarali sa četiri oftalmologa iz različitih gradova Srbije - dr Tijanom Pendžić, dr Jelenom Stamenković Dinić, dr Draganom Miloševićem i dr Aleksandrom Isakovićem.

Stručnjake za vid pitali smo da nam pojasne šta treba da znamo o retinalnim bolestima, na koje simptome treba da obratimo pažnju i kada da reagujemo, ali i šta je potrebno da bismo poboljšali sistem lečenja.

Šta su retinalne bolesti?

Za početak, važno je da se upoznamo sa retinom ili mrežnjačom. To je tanak sloj nervnih ćelija na zadnjem delu oka koji pretvara svetlost u električne impulse i prenosi ih u mozak, gde se ti impulsi pretvaraju u sliku koju vidimo. Svaka promena ili bolest na mrežnjači menja način na koji vidimo svet. Procenjuje se da u Srbiji više od 138.500 ljudi živi sa oboljenjima mrežnjače.

“Retinalna oboljenja su veoma velika grupa bolesti različitog uzroka koje zahvataju retinu. Ako se ne leče, neka od njih vrlo brzo, a neka postepeno, dovode do ozbiljnog oštećenja ili potpunog gubitka vida”, naglašava doktor Isaković.

Njegov kolega, dr Dragan Milošević iz Opšte bolnice u Čačku, dodaje da su retinalne bolesti u direktnoj vezi sa oštećenjem krvnih sudova oka.

“Pacijenti sa dijabetesom, povišenim pritiskom ili poremećajem masnoća u krvi posebno su ugroženi, jer sve te bolesti utiču na krvne sudove u mrežnjači. Kada se ti krvni sudovi oštete, dolazi do krvarenja, zamućenja i gubitka oštrine vida”, kaže on.

Na koje simptome treba da obratimo pažnju?

Prvi znaci da sa vidom nešto nije u redu obično se pojave neprimetno - kao senka u uglu oka, zamućenje slike, bljesak svetlosti ili utisak da je „pala zavesa“ preko jednog oka.

“Svaka promena u vidu u odnosu na ono što je bilo do tada važna je i ne treba je ignorisati. To mogu biti munje, iskrivljena slika, naglo zatamnjenje, centralno zamućenje vida ili delovi vidnog polja koji izgledaju kao tamne mrlje. Takve promene zahtevaju pregled u najkraćem roku, jer ako bolest uznapreduje, mogućnosti za oporavak vida postaju ograničene”, kaže dr Tijana Pendžić.

Da simptomi mogu biti tihi i lako se pomešati sa prolaznim smetnjama potvrđuje i dr Jelena Stamenković Dinić iz Opšte bolnice u Leskovcu.

“Zamagljeni vid, pad oštrine na jednom ili oba oka, pojava senke ili krivljenje slike često su prvi znaci oštećenja mrežnjače. Česta potreba za jačim osvetljenjem prilikom čitanja ili učestala promena dioptrije takođe mogu ukazivati na problem. Mnogi pacijenti misle da su im potrebne nove naočare, a zapravo je reč o početku ozbiljnog oboljenja”, naglašava dr Stamenković Dinić.

Kome se obratiti i kako izgleda pregled?

Kada se pojave problemi sa vidom, većina ljudi se najpre obrati oftalmologu u lokalnoj bolnici ili domu zdravlja - to su tzv. sekundarne ustanove zdravstvene zaštite. U njima se obavljaju osnovni oftalmološki pregledi: određivanje vidne oštrine, merenje očnog pritiska, pregled očnog dna i procena da li postoje promene koje zahtevaju hitnu intervenciju.

“Pregled počinje određivanjem vidne oštrine svakog oka i merenjem očnog pritiska. Zatim se širi zenica kako bi se pregledalo očno dno, gde se nalaze mrežnjača i krvni sudovi. Na osnovu nalaza procenjuje se stepen oštećenja i odlučuje da li je pacijentu potrebno upućivanje u višu ustanovu zbog detaljnije dijagnostike ili dalje terapije”, kaže dr Pendžić.

Ako se tokom pregleda uoče promene koje zahtevaju dodatna ispitivanja - poput OCT snimanja (optičke koherentne tomografije), fluoresceinske angiografije (skeniranja krvnih sudova kontrastom) ili specijalizovanih terapijskih procedura - pacijent se upućuje u tercijarnu ustanovu, poput kliničkih bolnica i instituta.

„Pravovremeno upućivanje na tercijarni nivo omogućava da se bolest dijagnostikuje i zbrine u optimalnom trenutku, dok se vid još može sačuvati,“ napominje dr Stamenković Dinić.

Zašto je važna saradnja između ustanova?

Upravo brza i dobra komunikacija između različitih nova medicinske zaštite često odlučuje o ishodu lečenja. Kako ističe dr Aleksandar Isaković, saradnja mora biti dvosmerna - manji centri su prva linija odbrane, ali i stub ranog otkrivanja. Dodaje da bi bolja povezanost ustanova i ulaganje u dijagnostičku opremu omogućili da pacijenti brže dobiju pravu dijagnozu, rasteretili velike kliničke centre i podigli nivo brige o vidu u celoj zemlji.

Takav sistem, gde se pregledi i terapije obavljaju na vreme i što bliže mestu gde pacijent živi, donosi benefit i za građane i za državu - jer se očuvanjem vida smanjuje broj osoba sa invaliditetom, troškovi lečenja i pritisak na zdravstveni sistem.

Ne zaboravimo koliko je vid dragocen

Bolesti oka ne dolaze naglo. One se prikradaju tiho - bez bola, bez upozorenja, dok jednog dana ne shvatimo da ono što smo videli jasno, više nije tu.

„Preventivni pregledi oftalmologa su važni jer mnoga oboljenja oka na početku ne daju nikakve simptome. Tek kada dođe do oštećenja vida, ona se prepoznaju, a tada je u većini slučajeva teško povratiti prethodnu oštrinu vida,“ poručuje dr Aleksandar Isaković.

Dr Milošević podseća da je bolje sprečiti nego lečiti.

“U medicini važi pravilo da je prevencija najbolji lek. U narodnom jeziku kaže se: ‘Bolje sprečiti nego lečiti’. I ovo pravilo važi za oftalmologiju. Blagovremeno javljanje očnom lekaru pri pojavi prvih smetnji u vidu, najbolji je lek. Osobe sa dodatnim faktorima rizika kao što je šećerna bolest, porodična anamneza očnih bolesti, povišen krvni pritisak, itd. zahtevaju dodatnu opreznost i redovne kontrole bez obzira što subjektivno nemaju nikakvih problema sa vidom”, napominje on.

Jedan kratki pregled kod oftalmologa može sprečiti trajni gubitak vida i sačuvati ono što je najvrednije - pogled na svet i ljude koje volimo.