Evo kakav se brodolom dogodi u telu ako jedete samo jedan obrok dnevno i kakve su posledice ako često ovo radite

Jedan od njih je i OMAD – skraćenica za One Meal A Day, odnosno "jedan obrok dnevno". Ova varijanta povremenog posta spada među ekstremnije dijetetske režime i sve češće privlači pažnju onih koji žele da „hakovanjem“ sopstvene ishrane postignu brže rezultate.

Ali da li OMAD zaista funkcioniše? I još važnije – da li je bezbedan?

Šta se dešava u telu tokom OMAD dijete?

OMAD je oblik intermitentnog posta, koji uključuje unošenje svih dnevnih kalorija kroz samo jedan obrok, dok se ostatak dana posti. Iako nije čudotvorno rešenje, neka rana istraživanja sugerišu da može pomoći u gubitku telesne mase kod određenih pojedinaca.

Gubitak masti i metabolizam

Studije pokazuju da kod osoba koje praktikuju OMAD dolazi do smanjenja procenta telesne masti, čak i ako ukupna težina ostaje nepromenjena. Takođe, režimi ograničenog vremenskog unosa hrane – slični OMAD-u, ali manje rigorozni – pokazali su pozitivne efekte na metabolizam, naročito kod osoba sa preddijabetesom. Kod njih je zabeleženo poboljšanje glikemijske kontrole kada su jeli u šestčasovnom prozoru tokom dana.

Kognitivna funkcija

Zanimljivo, povremeni post može uticati na moždanu hemiju. Tokom posta može doći do porasta oreksina-A, neuropeptida koji povećava budnost i mentalnu oštrinu. Ipak, ovaj efekat zavisi od vremena unosa hrane – istraživanja pokazuju da je unošenje obroka ranije tokom dana delotvornije i za mršavljenje i za kognitivne benefite.

Rizici: Visok pritisak, skok šećera, pojačana glad

OMAD dijeta sa sobom nosi i ozbiljne zdravstvene rizike, naročito kada se sprovodi bez stručnog nadzora.

Pritisak i holesterol

Jedna studija je pokazala da zdravi odrasli koji su prešli na OMAD ishranu beleže povišene vrednosti krvnog pritiska i holesterola – faktore rizika za srčani i moždani udar.

Glikemijske oscilacije

Kod osoba koje svoj jedini obrok konzumiraju kasno popodne ili uveče (između 16 i 20 časova), primećen je jutarnji porast glukoze i slabija tolerancija na šećer. Povremeni post takođe povećava rizik od hipoglikemije, posebno kod osoba sklonih razvoju dijabetesa tipa 2.

Pojačana glad

OMAD može povećati nivo grelina – hormona gladi – što dodatno otežava pridržavanje režima i stvara osećaj konstantne gladi, jače nego kod konvencionalnih dijeta sa kalorijskim deficitom.

Nema garancije uspeha – a teško je istrajati

Uprkos popularnosti, OMAD je restriktivan režim koji nije održiv za sve. Studije pokazuju da do 65% osoba odustane od intermitentnih postova poput OMAD-a, što ukazuje na to da ga većina smatra preteškim za dugoročno praktikovanje.

Nadalje, ne postoji čvrst naučni konsenzus da jedenje jednog obroka dnevno ima superioran efekat na kontrolu telesne težine u odnosu na balansirane i umerene pristupe ishrani.

Oprezno i uz savet stručnjaka

Iako OMAD može doneti određene metaboličke koristi, uključujući smanjenje telesne masti i poboljšanje koncentracije, potencijalni rizici po zdravlje – naročito za kardiovaskularni i glikemijski sistem – ne smeju se zanemariti.

Ovaj režim ishrane nije za svakoga i ne preporučuje se bez konsultacije s lekarom ili nutricionistom. Za većinu ljudi, umerenost, raznovrsna ishrana i realni ciljevi ostaju najbezbedniji put ka trajnom zdravlju i kontroli telesne mase.