Doktori žele da znate šta se stvarno nalazi u sportskim suplementima: "Treba da budu svesni šta su progutali"

Trešnjin sok, kiseli krastavci i soda bikarbona

Trešnjin sok ovog leta bio je najpopularniji napitak na Tur de Fransu. Vozači su ga pili na cilju svake etape. Na fudbalskim i teniskim terenima igrači su viđeni kako piju sok od kiselih krastavaca, dok su sportisti u drugim disciplinama koristili gelove na bazi sode bikarbone. To su samo najnoviji suplementi koji su privukli pažnju, a već postoje i mnogi egzotičniji. Ali šta oni zapravo rade sportistima?

Šta zaista deluje?

Dodaci se široko koriste na svim nivoima sporta. Profesionalci ih uzimaju da bi uneli veće količine određenih nutrijenata ili zadovoljili ogromne energetske potrebe u zahtevnim disciplinama. Primer je kreatin, jedinjenje koje telo samo proizvodi i koje se nalazi u mesu. Kreatin je brz izvor energije za mišiće, ali da bismo ga uneli dovoljno, morali bismo pojesti četiri kilograma bifteka dnevno. Zato se koristi u obliku suplemenata.

Dodaci mogu i da poboljšaju performanse, ali stručnjaci naglašavaju da prvo treba imati uravnoteženu ishranu, pravilnu hidrataciju i dobro osmišljen trening. Tek kada je to ispunjeno, suplementi mogu dati dodatni mali podsticaj, a u vrhunskom sportu i taj mali procenat može da odluči pobednika, piše "BBC Science Focus"

Sve popularniji su napici sa ketonima. Kada telo sagoreva masti, nastaju molekuli ketona koji mogu poslužiti kao gorivo za mišiće i mozak, alternativa glukozi. Istraživanja pokazuju da ketonski napici omogućavaju biciklistima da voze dalje i da im pomažu da očuvaju koncentraciju kada su iscrpljeni.

Suplementi takođe pomažu u oporavku. Tu prednjači trešnjin sok, koji ima protivupalna svojstva i ublažava bol u mišićima nakon napora.

Problemi sa suplementima

Najveći izazov je koji suplementi zaista imaju benefite? Tržište je preplavljeno proizvodima, a mnogi nikada nisu ozbiljno testirani. Čak i kada jesu, često je reč o ispitivanjima na ćelijama u laboratoriji, a ne na ljudima. Međunarodni olimpijski komitet je 2018. godine izdvojio samo pet suplemenata koji imaju dokazano dejstvo: kofein, kreatin, nitrat, beta-alanin i sodu bikarbonu.

Postoji i problem kontaminacije. Analize su pokazale da 14–15% uzoraka sadrži zabranjene supstance poput steroida. Kombinovanje više dodataka dodatno povećava rizik, a male količine iz više izvora mogu dovesti do pozitivnog doping testa.

Pravila i dileme

Svetska antidoping agencija (WADA) zabranjuje supstance koje ispunjavaju dva od tri kriterijuma: da poboljšavaju performanse, da ugrožavaju zdravlje i da krše duh sporta. Lista se ažurira svake godine.

Kofein je, na primer, nekada bio zabranjen, ali je 2004. godine vraćen jer je njegovo dejstvo skromno, a nalazi se u bezbroj namirnica i pića.

Efekti suplemenata mogu se razlikovati od osobe do osobe, a sve je popularnija i personalizacija, na osnovu genetike, pola ili hormonskog statusa. Na primer, različite količine ugljenih hidrata i proteina preporučuju se muškarcima i ženama, a postavlja se i pitanje kako menstrualni ciklus ili kontraceptivne pilule utiču na potrebe za suplementima.

Novi trendovi

Na tržištu se stalno pojavljuju nove formulacije. Soda bikarbona je odavno poznata po tome što neutralizuje mlečnu kiselinu i smanjuje zamor, ali može izazvati mučninu i dijareju. Sada se prave posebni hidrogeli koji oslobađaju sodu bikarbonu tek u crevima, smanjujući nuspojave.

„Stalno se razvijaju novi pristupi u tehnologiji hrane i ljudi treba da znaju šta uzimaju i kakve sve stvari gutaju“ kaže dr Stiven Bejli, fiziolog vežbanja sa Univerziteta Loughborough. „Soda bikarbona je trenutno velika tema u elitnom biciklizmu i potrebno je još istraživanja.“