Foto: Rushay Booysen / Alamy / Alamy / Profimedia

Kada će doktori prestati da otaljavaju sistematske preglede?

U mojoj porodici nikada niko nije imao rak. Bez obzira na to, svake godine sam redovno išla na sve sistematske preglede i kontrolisala svoje zdravlje.

Jednog dana sam sasvim slučajno, primetila malu izbočinu na levoj dojci i shvatila sam da imam neku malu kvržicu. Otišla sam u poznatu beogradsku studentsku polikliniku na pregled kod svog ginekologa, a koji mi je rekao da je to sasvim normalna stvar koju sada svaka druga žena ima i da ne moram da brinem. Prema njegovim rečima, to je „najobičnija vodena cista“ koja će pući vremenom.

Pročitajte više

Osetila sam veliko rasterećenje jer me je on ubedio da to nije ništa opasno i da mogu „mirno da spavam“. Prolazili su meseci a to strano telo u mojoj dojci nije puklo niti se smanjilo. Iako sam verovala da mi to ne može naškoditi, osećala sam tu kvržicu sve vreme, smetala mi je i imala sam potrebu da je se rešim.

Otišla sam ponovo na kontrolu, kako bih videla da li je sve u redu i dobila isti odgovor. Prokomentarisala sam da bi možda bilo dobro uraditi detaljnije analize kako bi se utvrdilo tačno šta je to, na šta mi je doktor rekao da nema potrebe i da neke žene imaju po četiri, pet kvržica u dojci.

Na kraju sam zahtevala ultrazvuk jer me njegove reči nisu dovoljno ubedile da je u pitanju „najobičnija cista“.

Dok sam ležala na krevetu, doktor mi je nonšalantno rekao da se ipak radi o tumoru. Srce je naravno počelo ubrzano da mi lupa i nije mi bilo svejedno, pogotovo što je najveća bolest s kojom sam se ikada susretala – sunčanica.

Počeo je da mi objašnjava kako je tumor najverovatnije dobroćudni i da bi ga trebalo izvaditi jer je prečnika oko 2,5 santimetara. Dao mi je uput za onkologiju i rekao: „Doviđenja“.

Pročitajte više

Izašla sam iz klinike totalno sluđena, pokušavajući da vratim film kako je uopšte došlo do toga da meni odjednom neko govori da imam tumor, a do juče je on bio vodena cista koju imaju sve žene. Pitala sam se šta bi bilo da nisam insistirala na detaljnijim analizama, koliko dugo bi mi govorili da je sve u redu?

Zar nas doktori ne uče da su redovni sistematski pregledi najbolja prevencija protiv raka? Zašto se onda ti pregledi otaljavaju i ne rade ozbiljno? Nakon ove situacije, shvatila sam koliko je bitno tražiti mišljenja više stručnjaka a ne samo jednog. Izgleda da ćemo na kraju svi dizati kredite kako bismo se lečili kod privatnika, samo zato što želimo da nas tretiraju kao pacijenta.

***

Bonus video: Zašto žene moraju da progovore o nasilju u porodilištima

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar