Kada smo Viktora Lazića, svetskog putnika, pitali za savete za izolaciju, imao je dobru strategiju - podelio je s nama svoja iskustva s putovanja koja podsećaju da čitava situacija nije tako nepodnošljiva i strašna.
Viktor Lazić je književnik i advokat, predsednik Udruženja Adligat/Muzej knjige, široj javnosti najpoznatiji po svojim putopisima. U proteklih 12 godina obišao je oko 100 zemalja na šest kontinenata, a neke od svojih avantura opisao je u knjigama, poput putovanja „ladom“ od Kosova do Kavkaza, pustolovina na Sumatri po prašumama i pod vulkanima…
Naravno da je usput iskusio i mnoštvo situacija zbog kojih mu ne zavidimo. Na primer…
„Bio sam nepravedno pritvoren na ispitivanje u Južnoj Osetiji i proveo sam desetak dana što u samici, što u običnoj ćeliji“, priseća se. S takvim iskustvom, jasno je da mu izolacija, čak ni na četiri dana, ne pada naročito teško.
„Više puta sam se samoizolovao, uglavnom kako bih završio knjigu ili neki važan projekat. Ne doživljavam to tragično, naprotiv gledam da u svakoj nevolji prepoznam priliku i da je iskoristim, tako i sada. A to savetujem i drugima“, kaže Lazić.
Dobro se seća kad je poslednji put bio „zaglavljen“ na nekoliko dana.
Pročitajte još:
„Prošle godine u novembru, dakle ne tako davno, nevreme na Islandu je blokiralo aerodrom i nekoliko dana sam proveo u hostelu koji sam jedva pronašao, strepeći od oluje. Izgledalo je strašno dok nisam stigao do hostela. Pošto su svi letovi otkazani, sav smeštaj je bio već iznajmljen i postojala je opasnost da ću morati da noćim u kolima. Oluja je bila tolika da, kada sam otvorio vrata od kola, vetar ih je tako jako otvorio da ih umalo nije otkinuo. Šteta na kolima samo od tih otvaranja vrata i mog ulaska u auto je bila više od hiljadu evra, svom srećom sam imao puno kasko osiguranje. Jedva sam pronašao slobodan krevet u hostelu i to u masovnom smeštaju koji su pripremili za ovu situaciju. Nas desetak je spavalo na ponjavama i improvizovanim krevetima u sobi. Država nam je slala hranu. Ali najteži deo je bio dovesti se nekih 5-6 kilometara od aerodroma. Postojala je opasnost da udari vetra prevrnu automobil u vožnji… Naravoučenije bi bilo da ovo sa koronom nije tako strašno. Mi ovde imamo moć da budemo odgovorni, da se pridržavamo mera, da ostanemo kod kuće i rizik značajno smanjimo. Postoje mnogo gore situacije“, smatra Lazić.
Sa svešću o tome, on ovih dana piše, sređuje zbirke knjiga i filatelije, vodi grupu volontera Udruženja Adligat… Preporučuje nam knjigu saveta lekara tokom epidemije tifusa 1915. godine „Da budemo zdravi“ jer su „fantastični i aktuelni“, a ima i recept protiv panike.
„Moja tehnika smirivanja je stara vekovima – rad! Biti produktivan i dati sve od sebe je veliki zadovoljstvo, najbolji lek protiv straha i depresije“, otkriva nam.
A protiv gladi za putovanjem? Ili, bar, izlaskom napolje?
„U ovoj situaciji ja sam zadovoljan tu gde sam. Važno mi je da budem uz muzeje koje sam osnovao i uz moju porodicu. Za mene nema važnijeg i boljeg mesta na svetu za vreme krize… Nadam se da će se krajem godine stvari vraćati u normalu što se putovanja tiče, mada sam svestan da je i to optimistička procena. Ovo je ozbiljna kriza i ona će značajno promeniti naše živote i kada se završi. Biću srećan ako za Novu godinu mogu negde da otputujem. Plašim se da će i posle primirivanja najvećeg talasa epidemije, restriktivne mere u vezi sa putovanjima još dugo trajati, a najmanje još godinu dana“, zaključuje Lazić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
