Krugovi na Devici: Lokacija koja krije priču o drevnoj opservatoriji u Srbiji

Za razliku od Zlatibora, Kopaonika ili Tare, za planinu Devicu je malo ko čuo u našoj zemlji. A ona i te kako krije brojne lepote, ali i misterije.Među njima su i mistični kameni krugovi za koje se i danas ne zna sigurno šta tačno predstavljaju. Sumnja se da je u pitanju zapravo drevni opresvatorijum iz kog su naši preci posmatarli nebeska tela i na osnovu toga pravili kalendar.Priča kaže da, ako vas put nanese do Device i njenih tajnovitih krugova, pa stanete u centar, okolo ćete videti samo - nebo.Ovim fenomenom bavili su se stručnjaci na čelu sa Aleksandrom Bajić, koja se skoro dve decenije bavi proučavanjem slovenske mitologije.Ispostavlja se da je na ovoj planini u blizini Skokobanje otkriveno pet kamenih krugova prečnika od 70 do 120 metara za koje se pretpostavlja da su zapravo drevna slovenska opservatorija.„Kada je akademik profesor Nenad Janković 1950. godine pisao svoju knjigu o narodnoj astronomiji, naveo je kako je bio iznenađen saznanjem da mnogi nepismeni ljudi u tadašnjoj Srbiji tačno znaju koji je bio taj dan u godini kada su razgovarali sa profesorom, koliko ima dana do slave, koliko ima dana do Božića ili do Uskrsa. Cela njegova knjiga predstavlja napor da se sazna kako. Na poslednjim stranama svoje knjige o narodnoj astronomiji profesor Nenad Janković navodi da je među stočarima Srbije pronađen veoma jednostavan kalendar, načinjen na štapu. Obični dani su bili obeleženi prostom linijom (urezom), a dani nedelja i praznika krstom. Deo štapa sa urezanom danom koji je prošao jednostavno se odsecao“, priča Aleksandra Bajić i dalje objašnjava kakve to sve ima veze sa krugovima na Devici.Naime,, da bi takav jednostavan kalendar radio, morala bi se odrediti neka njegova polazna tačka, jedan od četiri kardinalna dana u godini, bar dugodnevica, ili ravnodnevica, ili kratkodnevica.„Pretpostavka da su u narodu uvek postojali ljudi koji su umeli da pomoću Sunca i drugih nebeskih tela odrede kalendar, ili dan u godini, ili sat u danu ili noći, činila se sasvim logičnom jer postojale su narodne pesme, priče, zagonetke i poslovice iz kojih se vidi da je srpski narod imao kalendarska znanja“, kaže Bajić, a prenosi portal svevlad.Dalje priča kako su ta kalendarska znanja u srpskom narodu bila prilično precizna, što je bilo intrigantno.„Da bi neko imao precizna kalendarska znanja, taj je morao da dobije određenu obuku, morao je da posmatra nebo u dužem vremenskom periodu, a za to posmatranje da sebi obezbedi određene uslove kako bi postigao neophodnu preciznost. Iz skorašnjih istraživanja astronomi su utvrdili da na svetu postoje mesta sa kojih su drevni narodni astronomi posmatrali nebo. Ta mesta su bila po pravilu u obliku kruga, sa tačno obeleženim orijentirima. Gledano iz centra kruga, postoje mesta na obodu kruga, na kojima izlazi ili zalazi Sunce, na ravnodnevice, dugodnevicu ili kratkodnevicu. Najlepši primer za ovo je krug Gosek u Nemačkoj.“I čini se da takvih mesta ima i u Srbiji.Naime, jedan šumar iz Sokobanje ispričao je da su mu određeni kameni krugovi na Devici privukli pažnju. I tako je klupko počelo da se odmotava.„Počeo je satelitski pregled planine. Tri su lokacije bile sumnjive: na brdu Grozdinski kamen video se krug, delimično obrastao rastinjem; na brdu Busarnik video se veoma pravilan krug, sa nekim čudnim okolnim formacijama; na visoravni Bogovo gumno, videla su se dva kruga, veći i manji.“Ta dva kruga na Bogoovm gumnu su bila najintrigantnija jer se nalaze na visoravni koja je sasvim ravna, a jasno se izdvajaju od okolnog terena.„Ti krugovi nisu vrtače. Veći od njih je promera 150 m, manji 80-90 m. Oni najviše podsećaju na dva plitka tanjira, čije je dno savršeno okruglo, i oko 50-60 cm niže od nivoa okoline. Očišćeno je od kamenja, trava na dnu je zelena i u njoj nema livadskog cveća kao izvan krugova, gde ga ima u izobilju. Oba kruga su potpuno sigurno mogla da posluže kao observatorije za posmatranje neba jer se iz njihovog centra vidi samo nebo. Ne vide se nikakva okolna brda, ništa ne smeta pogledu. Krugovi su sasvim idealni da budu projekcija neba na zemlji. Tako je u svim pravcima pogleda“, navodi Bajić.Ona dodaje i da bi bilo divno kada bi arheolozi istražili ove krugove.„Bilo bi još lepše kad bi krugovi bili restaurirani, a potom i održavani i sačuvani za budućnost. Bilo bi takođe divno kada bi jedno lepo društvo otišlo sa šatorima na Bogovo Gumno, pa posmatralo izlazak i zalazak Sunca na ravnodnevice, dugodnevicu i kratkodnevicu, a onda postavilo orijentire za dalja posmatranja.“Jasno je da ovaj fenomen još treba istraživati, pa ostaje da se vidi da li će se ova lokacija u Srbiji naći u društvu najpoznatijih svetskih kružnih građevina za koje je dokazano da su služile kao drevne opservatorije, kao što su Arkaim u Rusiji, Gosek u Istočnoj Nemačkoj, krugovi iz Sarmizegetuze u Rumuniji, kako piše srbininside.Do tada planina Devica svakako ima šta da ponudi gostima – od atraktivnog vrha Oštra čuka, preko izvora Šopur, do vidikovaca, i obližnjeg vodopada Ripaljka, Sokograda...BONUS VIDEO: Nacionalni parkovi u Srbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinacionalniparkoviam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2188817"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram