Region bruji o Bosancu koji je "prevario sistem": Huso živi u Nemačkoj 23 godine, svakog meseca prima 7.250 evra i niko mu ne može ništa

U Kelnu jedan Bosanac, njegova žena i njihovo osmoro dece svakog meseca primaju 7.250,77 evra od države. A muškarac zapravo već 23 godine uopšte ne bi trebalo da bude u Nemačkoj. U međuvremenu je više puta kazneno gonjen. Nadležna državna kancelarija ipak nastavlja da isplaćuje novac.

„Kako je to moguće?", pita se najtiražniji nemački list Bild koji piše o, kako ga nazivaju, „kriminalnom Bosancu", piše Deutsche Welle.

Slučaj Husa B.

Huso B. se prvi put pojavljuje u Kelnu 2003. godine i traži azil. Bosanac, koji potiče iz romske porodice, nema nikakve lične dokumente. Njegov zahtev za azil biva ubrzo odbijen: Bosna i Hercegovina se smatra sigurnom zemljom porekla. Huso B. potom nestaje – i 2007. ponovno se pojavljuje u Nemačkoj, prenosi Bild.

Ponovo biva proteran i ponono uspeva da ostane u Nemačkoj jer uzima advokata i podnosi tužbu u vezi s pravom na boravak. Postupak se razvlači dve godine, a potom njegov zahtev opet biva odbijen. I ponovno ga niko ne deportuje. Čak ni onda kada počini kaznena dela, napominje Jutarnji list.

Bild piše i kako je Huso B. policiji poznat zbog raznih prevara.

"Ali, on ne radi samo na svojoj kriminalnoj karijeri. Ovaj Bosanac u Kelnu osniva porodicu i sa suprugom ima ukupno osmoro dece. I prima pomoć od države prema Zakonu o naknadama za azilante: po 835,24 evra „pomoći za životne potrebe“ za njega i njegovu ženu, te između 630,81 i 817,71 evra po detetu, u zavisnosti od uzrasta. To ukupno iznosi preko 87.000 evra godišnje. Porodica ionako ne plaća stanarinu, jer živi u oronulom bloku za azilante u Kelnu. Poređenja radi, prosečan par u Nemačkoj raspolaže, prema Saveznom zavodu za statistiku, neto prihodom od 4.496 evra. Na osmoro dece dodaje se 2.072 evra dečijeg dodatka, što ukupno iznosi 6.568 evra mesečno", piše nemački tabloid.

Deportacija se ne sprovodi zbog dece

Grad Keln se zbog zaštite podataka ne želi izjašnjavati ovom o slučaju. Navode da „u slučaju nedostatka prava boravka, obaveza napuštanja zemlje ne može uvek biti sprovedena. Ovde se moraju uzeti u obzir, između ostalog (…) porodične okolnosti. Kažu da, ako su deca pogođena deportacijom – čak i samo posredno – to se posebno mora uzeti u obzir."

Dakle deportacija Huse B. se ne sprovodi zbog dece. S obzirom na to da porodica već dugo živi u Nemačkoj, više ne primaju samo temeljnu naknadu za azilante, nego i takozvane „povećane analogne naknade“, u visini redovne socijalne pomoći. Prema navodima grada Kelna, samo u toj metropoli na Rajni postoji sedam desetočlanih porodica s maloletnom decom, koje primaju naknade za azilante.

Šta Huso B. kaže na sve to?

BILD ima uvid u dokumente koji pokazuju koliko Huso B. i njegova porodica primaju novca od države. Kada su ga novinari u njegovom domu u Kelnu suočili s tom činjenicom, on je ipak negirao da prima toliko novca.

Takođe, rekao je da je "poslednje kazneno delo koje je počinio bilo 2014.“.

Huso B. je poslednji put trebalo da izađe pred sud 8. decembra 2025. Optužen je da je pokušao da izvrši prevaru u jednoj drogeriji s poklon-karticama. Proces je na kraju odložen za ovu godinu, piše nemački list Bild, prenosi Deutsche Welle.