Svi dele izjavu Ane Brnabić o penzionerima u Srbiji i hvataju se za glavu - jer evo šta je istina

Predsednice Narodne skupštine izjavila je da penzioneri u Srbiji žive "mnogo bolje" od penzionera u Hrvatskoj, ali i ne samo to - bolje i od Nemačke, Norveške, Luksemburga, te da je za to zaslužan Aleksandar Vučić.

„Penzije su sve veće i u nominalnim i u realnim iznosima, i u odnosu na kvalitet, ta penzija može da pokrije sve troškove života. I sada, na toj rang-listi, vidite da je Srbija najbolja u regionu“, rekla je Brnabić, ne objašnjavajući o kojoj se listi radi i kada je izašla.

Dodala je samo da „ta lista“ pokazuje da je Srbija, kada je reč o penzijama, mnogo bolja od Hrvatske, Crne Gore, Nemačke, Norveške i Luksemburga.

Međutim, kada se pogleda lista Eurostata za 2023. godinu (poslednji objavljeni podaci) o prosečnim bruto penzijama, koju je obradio evropski Euronews, može se reći da ti podaci ozbiljno demantuju predsednicu Narodne skupštine i da su sve navedene zemlje zapravo bolje od Srbije.

Prema toj listi, jedinu nižu prosečnu bruto penziju u 2023. godini od Srbije imale su Bosna i Hercegovina i Turska.

U Srbiji je prosečna bruto penzija 2023. godine iznosila oko 350 evra mesečno, dok je u Hrvatskoj iznosila oko 460 evra, u Nemačkoj skoro 1.600 evra, u Norveškoj 2.400 evra, a u Luksemburgu čak 2.800 evra.

Čak i kada se kao parametar uzme standard kupovne moći (PPS), koji odražava troškove života, Srbija je ponovo pri dnu lestvice.

Iako je prosečna penzija, merena u PPS, tada iznosila oko 600 evra, i dalje je jedna od najnižih u Evropi, a jedine dve zemlje lošije od Srbije bile su Slovačka i Bosna i Hercegovina.

Činjenica je da su penzije od 2023. godine više puta uvećavane. Sa oko 290 evra (33.700 dinara) u 2023. godini, neto penzija je u 2024. godini porasla na oko 340 evra (39.800 dinara).

U 2025. godini neto penzija je povećana na oko 430 evra (50.700 dinara), a ove godine iznosi oko 480 evra (56.900 dinara).

I sa svim ovim povećanjima, srpska penzija i dalje je daleko od penzija u Nemačkoj, Norveškoj, a najdalje od Luksemburga.

Takođe, treba dodati da je ovaj rast penzija dobrim delom „pojela“ inflacija, napominje Danas.

"Ti ljudi ne mogu da obezbede ni najosnovnije životne potrebe"

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić ocenjuje da je izjava Ane Brnabić o dobrom materijalnom položaju penzionera u Srbiji rečena u funkciji „propagande“, i da služi predizbornoj kampanji SNS-a, a ne realnom sagledavanju stanja.

On podseća da oko 450.000 penzionera u Srbiji prima najnižu, odnosno garantovanu penziju, koja je, kako kaže, ispod granice siromaštva.

„To je neverovatno. U 2024. godini granica siromaštva iznosila je oko 34.000 dinara, dok je najniža penzija bila oko 26.000 – 27.000 dinara. Poljoprivredni penzioneri su u još gorem položaju, i nakon usklađivanja penzija od 12,2 odsto oni primaju oko 22.000 dinara“, navodi sagovornik Danasa.

Posebno je kritikovao sistem tzv. uvećanja uz penziju, koje prima oko 1,2 miliona penzionera.

„Penzioner sa penzijom od 60.000 dinara dobije veće uvećanje nego onaj koji prima 10.000, 20.000 ili 30.000 dinara. To je neverovatno i pokazuje da ta mera nije osmišljena da poboljša položaj najsiromašnijih penzionera“, ukazuje Tamburić.

Na pitanje da li penzioneri u Srbiji mogu da pokriju osnovne troškove života, Tamburić odgovara odrično. „Prosečna penzija u Srbiji ne može da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu“, kaže on.

Prema njegovim rečima, oko 980.000 penzionera prima penziju manju od prosečne, što, kako kaže, znači da žive u siromaštvu, dok 450.000 penzionera sa najnižim penzijama živi u bedi.

„Ti ljudi ne mogu da obezbede ni najosnovnije životne potrebe“, ističe Tamburić.