Hrvat otkrio pravu istinu o životu u Nemačkoj: "Kad dođem kući živčan sam posle dva dana, a ovde...'

„Mlad sam, visokoobrazovan, imam nekoliko godina iskustva u struci i razmišljam da odem da radim u inostranstvo, jer zašto da ne“, započeo je svoju objavu jedan korisnik Redita, navodeći kao potencijalne destinacije Ameriku ili Kanadu i tražeći iskustva drugih. Rasprava koja je usledila pruža iskren uvid u razloge zbog kojih danas gotovo svaki peti radno sposoban Hrvat živi van domovine, piše "Večernji".

Najviše pažnje privukla su svedočenja o potpunoj promeni kvaliteta života. „Deset godina u Bavarskoj, apsolutno sam se preporodio. Samim odlaskom sa Balkana 90 posto svih mojih psihičkih problema je jednostavno nestalo“, napisao je jedan korisnik, čiji je komentar dobio najviše podrške.

On opisuje život u malom gradu, gde bez stresa i bez „ubijanja od posla“ radi kao skladištar, živi komotno i uspeva da uštedi, što je u Hrvatskoj, kako kaže, bila „čista fantazija“. Njegova priča dobija dodatnu težinu u kontekstu pomenutih podataka Evrostata, koji jasno oslikavaju razliku u primanjima i nivou sigurnosti. Slična iskustva dele i drugi iseljenici iz Nemačke, Irske i Holandije, ističući uređen sistem i mentalni mir kao ključne prednosti života u tim zemljama. „U Hrvatskoj sam nervozan već posle dva dana“, sažima jedan od njih.

Iako je autor objave prvobitno izrazio želju za odlaskom u Ameriku ili Kanadu, odgovori sunarodnika koji tamo žive prikazuju znatno složeniju i tmurniju sliku. Korisnik koji u Kanadi živi više od deset godina upozorava na visoku inflaciju, rast troškova života i sve nepovoljnije uslove za nove imigrante. „Novim imigrantima, naročito Evropljanima, preporučio bih Kanadu jedino ako unapred pronađu posao koji plaća najmanje 35 do 40 dolara po satu“, savetuje on, dodajući da je situacija danas dvostruko teža nego u vreme kada je on došao. Njegove tvrdnje dodatno potkrepljuju i nedavne odluke kanadske vlade o smanjenju kvota za useljavanje, što dodatno otežava ulazak u zemlju.

Situacija u Sjedinjenim Američkim Državama deluje još izazovnije. Jedan korisnik sa deset godina iskustva života u Americi otvoreno obeshrabruje bilo kakav pokušaj selidbe u ovom trenutku. „Imigracione službe su u takvom haosu da su opcije za dobijanje radnih dozvola gore nego ikada“, navodi on, kao primer ističući vizu H1B za visokokvalifikovane radnike, koja poslodavce odnedavno košta dodatnih 100.000 dolara ukoliko radnik ne dolazi iz američkog obrazovnog sistema. Ova nova prepreka, uz pooštrene provere uvedene predsedničkom proklamacijom početkom godine, čini američki san sve nedostižnijim za mnoge Hrvate.

Uprkos svim izazovima, zajednička nit većine komentara jeste osećaj ličnog oslobođenja. Mnogi ističu da su se u inostranstvu oslobodili društvenog pritiska i takozvanih „balkanskih mušica“. „Ako ti ne prija to što je Hrvatska Balkan, Zapad ti dođe kao neko oslobođenje i sloboda“, piše korisnik koji je živeo u Torontu i Londonu. Drugi dodaje: „Mogu da budem ko god želim. Volim individualizam i slobodu, što ne postoji u bivšim jugoslovenskim državama, jer tamo i dalje dominira primitivan način života koji guši čoveka.“