0
Najdublja rupa koju je čovek iskopao na našoj planeti je Kolska superduboka bušotina u Murmansku, Rusija, koja je dostigla maksimalnu dubinu od 12,2 kilometra 1989. godine.
Ovaj projekat bio je još jedan deo neprekidne trke između Amerike i bivšeg SSSR-a da pokažu svoju moć kao dominantne svetske supersile – snage su odmeravali u istraživanju svemira, nuklearnom naoružanju, pa i u kopanju najdubljih rupa.
Sovjetima bilo je potrebno oko 20 godina da iskopaju najdublju rupu pre nego što je projekat konačno napušten. Ispostavilo se da je realizacija mnogo komplikovanije nogo što je na početku zamišljeno.
Pročitajte još
Prisetite se časova iz osnovne škole i setićete se da je naša planeta sastavljena od različitih slojeva, počevši od kore (sloja na kojem živimo), preko plašta, spoljašnjeg jezgra i konačno unutrašnjeg jezgra.
Da bismo dodali još konteksta dubini Zemlje, Kolska bušotina nije ni prošla kroz koru, a naučna edukatorka Kleo Abram otkrila je video-klipu koji je objavila na YouTube da je ta rupa dosegla samo 0,2 procenta puta do središta Zemlje.
Temperatura je glavni razlog zašto je kopanje do središta Zemlje teže nego jednostavno bušenje. National Geographic navodi da unutrašnje jezgro dostiže oko 5.200°C. Da bi uspešno probili ovu „vrelu kuglu pakla“, naučnici bi morali da stvore tehnologiju koja bi mogla da izdrži ovu toplotu.
Pritisak je još jedan faktor koji otežava kopanje do središta naše planete. Svaki alat koji bi se koristio morao bi da izdrži težinu „6,6 sekstiliona tona stena“ koje pritiskaju iz svih pravaca (HowStuffWorks).
Na snimiku edukatorka objašnjava šta bi se dogodilo hipotetički ako biste mogli da stvorite alat koji bi vam omogućio da stignete do središta.
Ako biste uspeli da stvorite bušilicu koja može da izdrži sve navedeno, čestitamo, stigli biste do mesta gde nijedan čovek nikada nije bio.
Možemo se prvo pozabaviti nekim numeričkim odlikama naše planete. Planeta Zemlja ima oblik geoida. Ovaj oblik se formirao uticajima sila gravitacije i rotacije na savršeni sferni oblik kakav bi Zemlja inače imala. Kao posledica tih sila planeta je oko ekvatora 21 km šira nego na polovima što je zaista minimalno odstupanje za telo prečnika većeg od 12.750 km ali sasvim dovoljno da umesto sfernog za našu planetu kažemo da ima geoidni oblik.
Zemja je u svojoj unutrašnjosti slojevite strukture. U različitim svojim slojevima ona je različitog hemijskog i fizičkog sastava, temperature variraju kao i pritisak. Počećemo od prvog sloja, onog koji vidimo i osećamo i na kome se odvija naš život. U pitanju je zemljina kora. Sloj Zemljine kore eazličit je u kontinentalnim delovima planete i ispod njenih okeana. Kontinentalna kora debljine je do 70 km dok se okeanska proteže svega 10-ak km u dubinu ispod velike vodene površine nad njom. Usled tereta vode koji trpi njena gustina je znatno veća. Temperature u ovom sloju Zemlje ne prelaze 1.000 stepeni.
Ispod kore dolazimo do omotača Zemljinog jezgra. Ovaj sloj je opet podeljen na dva zasebna; gornji i donji sloj omotača. I dok se gornji sloj nalazi na relativno maloj dubini (10-70 km ispod tla) donji već predstavljan pravu utrobu Zemlje na dubini od oko 3.000 km. Gustina Zemlje se sa dubinom povećava i od početnih 2,7gr/cm3 u kori dolazimo do 5,5 gr/cm3 dok temperature dostiže već 3.500 oC.
Ispod ovog sloja se približavamo srcu Zemlje, njenom jezgru. I ono je zbog svoje složenosti podeljeno na 2 dela, spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje na dubini od oko 5.200 km dostiže gustinu do 10 gr/cm3 I temperature od oko 3.500-4.000 oC. Zbog temperature i pritiska njegova masa je u tečnom stanju. Ispod njega u samom centru planete smešteno je unutrašnje jezgro na dubini ispod 6.370 km. U njemu temperature dostižu skoro 5.000 oC a gustina čak do 12 gr/cm3. Zanimljivo je da je njegova masa ponovo u čvrstom agregatnom stanju.
Sistem Zemljine unutrašnji prikazan ovde traba uzeti sa određenom dozom rezerve. Poznato je da najdublja bušotina koju su ljudi napravili zadire tek nekoliko km u unutrašnjost. Vreme će nam pokazati koliko je ova pretpostavka podele Zemljine unutrašnjosti tačna.
Ono što je sigurno, kada sferama Zemljine unutrašnjosti dodamo i atmosferu (vazdušni omotač Zemlje), hidrosferu (sve vode na njoj) i biosferu (živi svet planete) uviđamo koliko je komplikovan prirodni sistem naše planete. Upravo zbog toga važno je shvatiti da je njena ravnoteža veoma krhka i da moramo učiniti sve što je u našoj moći da je održimo i zaštitimo. (Zanimljiva geografija)
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
