Opasnost o kojoj niko ne govori - Sunce može da obriše našu civilizaciju za minut i naučnici znaju kako: "Biće strašno, ali kad se desi biće kasno"

Iako nauka o svemirskom vremenu napreduje – možemo otkriti erupciju na Suncu, izmeriti njenu brzinu i proceniti kada će stići do Zemlje (nekad čak i dan unapred) – jedan kritično važan podatak ostaje nedostupan do samog kraja: orijentacija magnetnog polja erupcije, poznata kao "Bz komponenta".

Kada dođe do koronalnog izbacivanja mase (CME), ono sa sobom nosi čestice plazme i magnetno polje. Ako je Bz orijentisana ka jugu, može da se integriše sa Zemljinim magnetnim poljem – izazivajući jake aurore, prekide u radu satelita, GPS-a, komunikacija i čak električne mreže. Ako je Bz orijentisana ka severu, posledice mogu biti minimalne.

Zašto je Bz važan – i zašto ga ne znamo ranije

Solarni fizičar Valentín Martínez Pillet sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva objašnjava: „Moramo da predviđamo Bz odmah nakon što se dogodi CME erupcija, a ne tek kada ga izmerimo kod tačke L1 – što nam daje samo sat ili dva upozorenja.”

Uprkos napretku, predviđanje svemirskog vremena još uvek ne dostiže tačnost prognoze vremena na Zemlji. Martínez Pillet procenjuje da će nam za to trebati još oko 50 godina. Ključni razlog? Nedostatak podataka.

Većina današnjih posmatranja dolazi iz jedne perspektive – satelita postavljenih oko tačke Lagrange 1 (L1), otprilike 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Oni mere magnetna svojstva vetra – ali tek kada oluja već stiže.

Rešenje: više satelita sa više strana Sunca

Martínez Pillet i drugi naučnici smatraju da je rešenje u postavljanju satelita na druge Lagrange tačke – posebno L4, L5 i L3, koje omogućavaju gledanje sa strane i unapred detektuju orijentaciju CME.

On kaže: „Modeli postoje, znamo jednačine koje treba da rešimo – ali nemamo dobre podatke.” Dodaje da bi implementacija ovakvog sistema bila moguća, ali skupa – i da zahteva dugoročnu političku i finansijsku posvećenost.

Zašto ne možemo da čekamo 50 godina

Iako se ekstremne solarne oluje, poput Karitonovog događaja iz 1859., dešavaju retko, potencijalna šteta danas bi bila ogromna. Zemlja je za dlaku izbegla sličnu katastrofu u julu 2012. godine, kada je gigantski CME promašio Zemlju za svega nedelju dana.

Dan Baker, direktor LASP laboratorije pri Univerzitetu u Koloradu, tada je izjavio da bi svet "još uvek skupljao tehnološke krhotine" da je erupcija pogodila Zemlju.

Trenutne i buduće misije: Kako danas pratimo Sunce?

Najvažniji alati za praćenje solarne aktivnosti trenutno su:

• GONG (Global Oscillation Network Group) – globalna mreža teleskopa koja svakog minuta šalje slike celog Sunčevog diska, prati solarne vibracije i pomaže u detekciji aktivnosti sa suprotne strane Sunca.
• DSCOVR – svemirska stanica kod L1 tačke, koja detektuje brzinu solarnog vetra i pruža 15 do 60 minuta upozorenja za geomagnetne oluje.
• NASA ACE i ESA SOHO – takođe nadgledaju solarni vetar i dopunjuju sistem ranog upozorenja.

Ipak, pokrivenost nije potpuna, i zato se velika očekivanja polažu u buduće misije.

Nade u budućnost: ESA misija Vigil

Evropska svemirska agencija planira lansiranje misije Vigil 2031. godine. Satelit će se nalaziti na tački L5, sa bočnim pogledom na liniju Sunce-Zemlja. To će omogućiti rano detektovanje oblika, brzine i orijentacije CME, potencijalno i do nedelju dana unapred.

„Zaista želim da vidim kako ćemo početi da uključujemo podatke sa različitih tačaka u predviđanja“, kaže Martínez Pillet.