"Kada imamo predosećaj da će se nešto desiti, to je naše sećanje iz budućnosti": Naučnici objasnili kako neko zna šta će se desiti

Ovo je samo jedno od mnogobrojnih i često jezivih svedočanstava o predosećaju, koje su podeljene sa kognitivnom neuro naučnicom Džulijom Mosbridž, doktorkom nauka. Ali upravo njeno lično iskustvo sa tim neobičnim, gotovo „proročkim“ osećajima nateralo ju je da ih počne ozbiljno proučavati, piše "PopularMechanics".

Dečji snovi koji predskazuju događaje

Još od sedme godine, kaže Mosbridž, imala je snove u kojima je predviđala događaje. Ona i njeni roditelji u početku nisu verovali u to, sve dok nije počela da vodi dnevnik snova i zapisuje detalje. Iako priznaje da je neke vizije iz snova pogrešno zapamtila, u više navrata uspela je da tačno predvidi događaje koje nikako nije mogla znati unapred.

Prema njenom mišljenju, takva iskustva pokazuju da vreme možda nije linearno, kako obično zamišljamo.

„Nije teško razumeti predosećaj“, kaže Mosbridž, danas ugledna istraživačica ljudskog potencijala i osnivačica Instituta Mosbridž. „Teško je poverovati ako to nikada niste doživeli. Mi zapravo ne razumemo kako vreme funkcioniše. Čak i fizičari priznaju da ne znaju u potpunosti kako ono radi. Navikli smo da, ako si pravi naučnik, razmišljaš o vremenu linearno, ali da li je ono zaista linearno? Otpor prema ideji predosećaja i sličnih fenomena često dolazi iz straha, pre svega straha od nepoznatog ili od mogućnosti da stvari nisu onakve kakvima se čine.“

Naučnici i pitanje „šestog čula“

Za razliku od vašarskih gatara koje „vidovitost“ crpe iz tuđih društvenih mreža, psiholozi i neuro naučnici pokušavaju da otkriju šta se zaista krije iza predosećaja, oblika takozvane vančulne percepcije (ESP). Ovaj snažan osećaj da će se nešto dogoditi u budućnosti poznat je od davnina među šamanima i mističarima, ali naučno objašnjenje i dalje ne postoji.

Parapsiholog Din Radin, glavni naučnik u Institutu noetičkih nauka i profesor psihologije u Kaliforniji, decenijama proučava svest i tvrdi da predosećaj nagoveštava da naša svest može da nadilazi linearni tok vremena. On je autor više knjiga na tu temu, među kojima su Entangled Minds i nagrađivana Supernormal i Real Magic.

Radin i Mosbridž, kolege iz IONS-a, sarađivali su u više navrata i oboje veruju da eksperimenti i statistika pokazuju da vreme ne mora nužno da teče pravolinijski.

„Vreme nije onakvo kakvim ga svakodnevno doživljavamo“, kaže Radin. „U kvantnoj mehanici vreme možda čak i nije deo naše fizičke stvarnosti. Ne znači da ne postoji, već da se ponaša mnogo čudnije nego što to izgleda kroz ljudsko iskustvo. To nagoveštava da postoji nešto povezano sa našom svešću što nam omogućava da izađemo iz okvira običnog iskustva i primimo informacije iz prošlosti ili budućnosti.“

Eksperiment sa predosećajem

Još sredinom devedesetih, dok je radio na Univerzitetu u Nevadi, Radin je osmislio eksperiment da to dokaže. Njegova hipoteza bila je da, ako svest prevazilazi vreme, reakcije na budući stimulus moraju postojati i pre nego što stimulus nastane.

Učesnici su povezani na EEG aparat i zamoljeni da pritisnu dugme na ekranu kako bi im se prikazala nasumična slika – pozitivna (npr. izlazak sunca) ili negativna (npr. udes automobila). EEG je pratio moždanu aktivnost u pet sekundi između pritiska na dugme i pojave slike. Kada su očekivali pozitivnu sliku, reakcija je bila minimalna, ali kada se mozak „uzbudio“, obično je sledila negativna slika. Eksperiment je ponavljan mnogo puta i uvek davao statistički značajne rezultate.

Slične studije ponovljene su tridesetak puta širom sveta, a čak je i CIA 1995. godine deklasifikovala sopstvena istraživanja na temu predosećaja, nakon što su statističari potvrdili njihovu pouzdanost.

Predosećaj kroz kulturu i istoriju

Mosbridž ističe da statistika sama po sebi dokazuje postojanje fenomena, ali da naučnici i dalje sumnjaju jer su vezani za ideju linearnog vremena. Njena istraživanja pokazuju da većina ljudi ima određeni nivo ove sposobnosti, ali da je društvo uglavnom posmatra kao iluziju ili ludilo.

Radin dodaje da su mnoge kulture kroz istoriju gledale na predosećaj sasvim drugačije. On je proučavao tibetanske proroke i šamane koji su kroz vreme i prostor uspevali da predvide događaje – od kiše do kretanja neprijatelja. Neki narodi koristili su halucinogene biljke poput jutarnje slave ili ajahuasku kako bi „otvorili treće oko“ i probudili vidovitost.

Jedno od mogućih objašnjenja leži u kvantnoj fizici. Prema teoriji kvantne spregnutosti, čestice mogu deliti istu informaciju i ponašati se identično čak i kada su udaljene, što je Ajnštajn nazivao „jezivom akcijom na daljinu“. Radin smatra da bi to moglo objasniti i zašto ponekad imamo sećanja na događaje koji se još nisu desili.

„Neki veruju da je predosećaj zapravo vaš mozak spregnut sa samim sobom u budućnosti“, objašnjava on. „Ako je to tačno, onda sada možete osetiti nešto poput sećanja koje tek treba da se dogodi.“

Déjà vu i naučne nedoumice

Ako vreme nije linearno, a svest može da „iskoči“ i zaviri u budućnost, to bi moglo objasniti osećaj déjà vu-a. Fenomen predosećaja, tvrdi Mosbridž, ima statističku potvrdu, ostaje samo pitanje kojim mehanizmom on zapravo funkcioniše.