Zašto je "ministarka" pravilno, a "psihološkinja" nije

Svetlana Slijepčević Bjelivuk, doktorka filoloških nauka, naučna saradnica u Institutu za srpski jezik SANU i urednica sajta Jezikofil, u razgovoru za portal Nova.rs ukazuje na neke primere ženskih oblika za zanimanja koji se koriste u srpskom jeziku, a nisu u skladu sa pravilima tvorbe našeg jezika."Prema dosadašnjoj normi srpskog jezika, nepravilni su oblici izvedeni iz prideva: psihološkinja, dermatološkinja, sociološkinja i slični. Srpski jezik ima tri veoma produktivna sufiksa za stvaranje imenica sa značenjem zanimanja koje istovremeno ukazuju na rod: -ica, -ka, -(k)inja: nastavnica, učiteljica, doktorka, profesorka, ministarka, kosmonautkinja... Sve ove imenice veoma dugo se upotrebljavaju i sve vreme su normativne, o čemu svedoče njihove potvrde u rečnicima srpskog jezika", navodi ona.U tekstu koji je pisala za Jezikofil na tu temu, podsetila je da jedno od pravila koje proizlazi iz dosadašnjih principa tvorbe za nazive za zanimanja, titule i zvanja za osobe ženskog pola kaže da se ovi nazivi izvode iz naziva za zanimanja, titule i zvanja za osobe muškog pola. Tako dobijamo reči advokatica, novinarka, kosmonautkinja ili fotografkinja, na primer. Međutim, primenjeno na dramaturškinju i psihološkinju sledi da smo nazive za ova zanimanja dobili iz prideva - psihološki i dramaturški.Ali kako bi, onda, bilo pravilno? Psihologica ili psihologinja. A kako bi ovo pravilo trebalo da se primeni kad su u pitanju akademik, metalostrugar, vatrogasac, kupac, trener, kamiondžija, ili, da ne kažemo, ronilac? Imali smo čitavu listu zanimanja koja nam čudno zvuče u pokušaju da testiramo rodnu senzitivnost srpskog jezika.Svetlana Slijepčević Bjelivuk kaže da čitavu polemiku i izazivaju "prisilni pokušaji da se po svaku cenu stvori imenica koja bi označila žensku osobu koja obavlja određenu funkciju ili se bavi nekom profesijom"."Imenice koje označavaju zanimanja, zvanja i titule to čine bez gramatičke informacije o polu, te nema razloga po svaku cenu praviti nove imenice. Nažalost, socijalna politika pokušava da bude iznad lingvistike i normativistike, što je uvek loše", smatra Slijepčević."Rodno osetljiv jezik u javnosti je veoma pogrešno protumačen. Zapravo, on je banalizovan i sveden na upotrebu imenica kojima se nedvosmisleno označavaju osobe ženskog pola, što donosi više štete od nepravilno skovanih oblika. Rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu. Kršenjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti smatra se isticanje pola kao razloga za manju ili veću platu, bolji ili gori položaj u društvu, organizaciji i slično. Dakle, jezik ima mnoga druga sredstva kojima može da (ne) ostvari rodnu ravnopravnost, a pitanje imamo li i da li su pravilne određene imenice sasvim je periferno", zaključuje naša sagovornica.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=1hjR_5mI8N4***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram