Tajni život jugoslovenskih devojaka početkom 20. veka koji je šokirao policiju u Beogradu: Iza kluba "mrzimo muškarce" krilo se ono što niko nije smeo da kaže

Bilo je to u proleće 1937. godine, u vreme kada je prestonica Kraljevine Jugoslavije negovala stroge društvene norme i jasno definisane granice prihvatljivog ponašanja. Sve je počelo sasvim neočekivano, tokom jedne večeri u bioskopu, gde se prikazivao film „Čas iskušenja“.

Među publikom našle su se dve mlade žene iz uglednih beogradskih porodica, odevene u skladu sa tadašnjom modom, lagane letnje haljine i elegantni šeširi širokog oboda odavali su utisak bezbrižne elite. Jedna od njih, koju su novine kasnije nazvale „Lulu“, prišla je drugoj, započela razgovor, uputila komplimente i pozvala je u svoju kuću.

Susret koji je usledio ubrzo je poprimio potpuno neočekivan tok. Nedugo nakon što su ušle u salon, gošća je izletela napolje vidno potresena i, ne obazirući se na molbe da sve zadrži za sebe, otišla pravo u policiju. Prijavila je, kako je navela, „neprimerenu izjavu ljubavi“.

Pred istražiteljima, u društvu svog oca, uglednog i uticajnog čoveka, Lulu je reagovala iznenađujuće smireno. Iz torbe je izvadila listu sa imenima sedamnaest devojaka sve redom pripadnice visokog društva, stare između 18 i 20 godina. Bez ustručavanja je izgovorila ono što je, kako je tvrdila, bilo zajedničko svima u njihovom krugu otvoreno neprihvatanje muškaraca.

Iza zatvorenih vrata njihov svet izgledao je sasvim drugačije od onoga što su roditelji zamišljali. Okupljale su se u salonima, organizovale privatne zabave i razgovarale o ženama, njihovoj lepoti i filmskim zvezdama, dok su muškarci bili potpuno isključeni iz tih razgovora. Njihovi roditelji, verujući da je reč o bezazlenim druženjima, nisu imali razloga za sumnju.

Kada je priča dospela u javnost, reakcija društva bila je oštra i nemilosrdna. U tadašnjoj patrijarhalnoj sredini, takvo ponašanje nije imalo nikakvo razumevanje. Devojke su brzo postale predmet osude i podsmeha, a njihovo ponašanje tumačeno je kao posledica dosade i razmaženosti.

Čak su i pokušaji „lečenja“ bili deo ove priče. Prema tadašnjoj štampi, Lulu se obratila lekaru, tražeći pomoć da promeni svoja osećanja. Međutim, takvi pokušaji nisu dali rezultat, a ona se ubrzo vratila svom društvu.

Rasplet je bio gotovo nadrealan. U policijskim prostorijama, među kriminalcima i prestupnicima, pojavile su se najuglednije mlade žene Beograda – doterane, samouverene i bez straha. Sve su potvrdile ono što se do tada smatralo nezamislivim.

Kako zakon nije imao odgovor na ovakvu situaciju, policija je pozvala njihove roditelje i savetovala ih da ćerke pošalju na lečenje u inostranstvo, jer se u to vreme istopolna ljubav posmatrala isključivo kao poremećaj.

Ova neobična epizoda iz beogradske prošlosti pokazuje koliko su se društveni stavovi promenili. Ono što je nekada izazivalo skandal i osudu, danas je tema o kojoj se govori znatno otvorenije, uz sve veće razumevanje i prihvatanje.

Izvor: Kaldrma