Evo kako su izgledali pravi beogradski stanovi koje je želela cela Jugoslavija: Danas su retki i koštaju mnogo

Reč je o tipičnom beogradskom građanskom stanu iz perioda između dva svetska rata, koji je u svoje vreme predstavljao vrhunac modernog stanovanja. Danas se posmatra kao retro nasleđe, ali i dalje odiše komforom i luksuzom koji su teško dostižni u savremenoj stanogradnji. Salonci su obeležili čitavu epohu i zauzeli važno mesto u istoriji života u Beogradu.

Pre njihovog pojavljivanja, većina stanovništva živela je u prizemnim kućama i skromnim udžericama. Prostorije su se često delile, sanitarni uslovi bili su minimalni, a toalet je neretko bio smešten van kuće. Samo najimućniji slojevi društva mogli su sebi da priušte veće kuće, palate ili vile.

Nakon Prvog svetskog rata dolazi do preokreta. Počinje intenzivnija gradnja građanskih zgrada i otvaraju se vrata novom konceptu urbanog stanovanja. Iako su siromašna naselja i dalje postojala, formirao se građanski sloj koji je dobijao priliku da živi u skladu sa novim standardima – u velikim stanovima, projektovanim prema savremenim arhitektonskim principima i društvenom statusu stanara.

Ti stanovi bili su izuzetno prostrani i često su imali poseban deo namenjen posluzi, sa zasebnim ulazom. Takva organizacija prostora jasno je odražavala način života tadašnje gradske elite.

Posle Drugog svetskog rata i promene društvenog sistema, mnogi salonci su konfiskovani. U njih su useljavane dodatne porodice, stanovi su pregrađivani, deljeni i prilagođavani novim potrebama. Ipak, određeni broj njih ostao je očuvan u originalnom obliku i danas važi za izuzetno vredne nekretnine, idealne za udoban porodični život.

S druge strane, salonci često važe i za nepraktične. Projektovani su tako da se iz jedne sobe ulazi direktno u drugu, bez hodnika, što otežava kasnije prepravke. Zbog toga su adaptacije često bile improvizovane, sa zatvaranjem vrata nameštajem, probijanjem novih prolaza i stvaranjem složenih unutrašnjih rasporeda.

Upravo po tome se salonci razlikuju od savremenih stanova, u kojima hodnik ima centralnu ulogu u organizaciji prostora. Ipak, u vreme kada su nastajali, ovi stanovi su bili savršeno prilagođeni tadašnjim beogradskim potrebama i načinu života.

Centralne prostorije bile su trpezarija i salon, dok su oko njih bile raspoređene spavaće sobe. Iako je postojala želja da sve glavne prostorije budu okrenute ka ulici, zbog skučenih parcela to nije uvek bilo moguće, pa su pomoćne i ekonomske prostorije često gledale ka dvorištu.

Dvorišta salonskih zgrada imala su poseban život. U njima su se susretali stanari, sušio se veš, ostavljao ugalj, kretali majstori, služavke i deca, a naročito nakon rata, tu su često nicli i improvizovani objekti u kojima su ljudi pronalazili novi dom.

Salon i trpezarija bili su središte stana. Grejani tokom celog dana kaljevom peći, služili su i kao prolaz ka spavaćim sobama. Trpezarija je gotovo uvek bila prolazna, mesto gde su se susretali ukućani i posluga i gde se odvijao svakodnevni porodični život.

Saloni su, s druge strane, bili rezervisani za goste. Tu su se održavali sastanci, prijemi i druženja, jer je dom u to vreme bio važan prostor društvenog života, a ne samo privatnosti.

Balkon je bio neizostavan deo salonskog stana, dok se lođe pojavljuju kasnije, kao skromnija varijanta.

Promene nakon 1945. godine učinile su salonski tip stana suvišnim za novo društveno uređenje. Novi stanovi više nisu imali prostor za poslugu niti dva ulaza. Nekadašnji salon u savremenim stanovima zamenila je dnevna soba, često povezana sa trpezarijom. Društveni život se preselio iz stanova u druge prostore, a okupljanja su postala neformalnija i intimnija.

Ipak, ideja salonskog stana nije u potpunosti nestala. Ona i danas živi u modernom stanovanju, u izmenjenom obliku, ali sa sličnom filozofijom. Dnevna soba ostala je najjavniji deo doma, dok se trpezarija, iako željena, često svodi na manji, uklopljeni prostor.

U savremenim rešenjima kuhinja, trpezarija i dnevni boravak često čine jednu celinu, ali spavaće sobe i dalje ostaju intimni prostori, namenjeni isključivo ukućanima.

Najveća promena vidljiva je u dečjim sobama. Današnje stanovanje podrazumeva poseban prostor za decu, gde se spavanje, učenje, igra i druženje odvijaju na jednom mestu. U saloncima takav koncept nije postojao – trpezarija je bila zajednički prostor za sve, dok su igra i socijalni život dece uglavnom bili vezani za prostor van stana.

Izvor: Kaldrma