Sudija Miodrag Majić za Nova.rs: Lojalisti na ključnim pozicijama u pravosuđu, Ustavni sud preuzeo ulogu pretorijanske garde režima

Svedočimo brojnim pritiscima, kako na tužilaštvo, tako i na sudstvo. Kako ocenjujete stvarni stepen nezavisnosti pravosuđa u Srbiji?

"Nezavisnost srpskog pravosuđa ne postoji. Kao i u ostalom delu državnog aparata, na čelna mesta su postavljeni “lojalisti”. Njihov zadatak je da u ključnim trenucima spreče da se ljudima iz vlasti dogodi bilo šta loše. Istovremeno, oštricu sistema usmeravaju prema protivnicima vlasti. Jasno je da je u takvim okolnostima nemoguće govoriti o nezavisnom pravosuđu. Umesto toga, postoje slobodni i nezavisni pojedinci. Dobro je što ih je sve više i što su za razliku od prethodnih godina, neki od njih odlučili da progovore. To daje nadu da ćemo jednom uspeti da oslobodimo sistem. Prvi korak u tom procesu biće jasno razlikovanje kolega koje su postupale časno od onih koje su obrukale profesiju".

Koliko su, po vašem mišljenju, političke poruke i javni istupi predstavnika vlasti o konkretnim predmetima problematični za rad sudova i tužilaštava?

"Njihova osnovna uloga je upravo u tome - da pošalju poruku pravosuđu kakvo postupanje je poželjno. Sa druge strane, to je i poruka glasačima - bez obzira na formalno postojanje tužilaštava i sudova, predsednik republike i njegova partija su prave gazde. Ono što bi predstavljalo neoprostivo ponašanje u demokratskim sistemima, kod nas je, nažalost, način za zadobijanje poverenja birača koji veruju u čvrstu ruku i vlasništvo nad državom. Tek kada se i sami nađu na udaru tog i takvog sistema, i ti građani shvate svu njegovu pogubnost".

Često istupate u medijima i javno komentarišete društvene prilike. Da li smatrate da su sudije danas spremne da javno govore o problemima u sistemu ili i dalje postoji strah od posledica?

"Strah i dalje postoji, ali je, srećom, sve više kolega spremnih na otvoreno istupanje. Uveren sam da će ih biti još više. Jednostavno, predsednik i njegova klika su u toj meri bahati, da je i među tradicionalno trpeljivim sudijama i tužiocima sve teže naći one koji pristaju da ćutke podnose njihovo bezakonje. Svestan toga, predsednik se svaki čas obraća pravosuđu pretnjama. Pitanje je u kojoj će meri to ubuduće biti dovoljno".

Kako komentarišete saopštenja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, iz kojeg tvrde da se susreću sa političkim pritiscima zbog rada na osetljivim predmetima poput "Nadstrešnice" i "Generalštab"?

"Mislim da je to sada svima jasno i bez tih saopštenja. Predsednik republike ih je otvoreno nazvao kriminalcima, zapretivši da će ih uništiti. Razlog je nesumnjiv. Nakon dugo vremena tužioci su se drznuli da rade svoj posao i da pred sud izvedu i jednog od predsednikovih najbližih saradnika - aktuelnog ministra Nikolu Selakovića.

Pitanje koje svaki građanin sebi treba da postavi je šta bi se dogodilo ako bi se sam našao na udaru vlasti kada ona ovako postupa sa tužilaštvom za organizovani kriminal. I ko bi ga tada štitio. Zato takve poruke nisu samo izlazak izvan ustavnih ovlašćenja predsednika. One zapravo ruše temelje države".

Da li je nedavna presuda Ustavnog suda o izborima za članove Visokog saveta tužilaštva (VST) protivustavna, s obzirom da je na to ukazivala stručna javnost? Imamo situaciju da je Ustavni sud, o identičnoj stvari, dva puta na drugačiji način presuđivao.

"Evidentno je da Ustavni sudpreuzeo ulogu pretorijanske garde režima. Predsednik tog suda to više i ne krije. Njegova tumačenja stvarnosti i prava će se jednog dana sigurno proučavati kao paradigma države u kojoj su institucije u potpunosti podređene volji jednog čoveka. Ali ne samo to. Izbori za Visoki savet tužilaštva mogu poslužiti i kao dobar pokazatelj mogućnosti da ovakvi režimi uopšte budu smenjeni na izborima.

Podsetiću vas da su izbori, na kojima su pobedili tužioci koji se nisu dopali vlastima, poništeni. Uz pomoć BIA i ko zna čega još, na novim izborima instalirani su poželjni kandidati i Ustavni sud je rekao da ne vidi ništa sporno u tome. Dakle, nije dovoljno ni pobediti na izborima. Sistem je napravljen tako da je pobeda protiv miljenika režima apsolutno nemoguća".

Kada biste u nekoliko rečenica morali da ohrabrite kolege da javno govore o pritiscima i potencijalnim zloupotrebama, šta biste im poručili?

"Sve jednom prođe, pa će tako proći i ovo doba i ovaj režim. S druge strane, podsetio bih ih i na Njegoševe reči - čast i bruka žive dovjeka. Izabrali su zanimanja u kojima i čast i bruka imaju posebna značenja. Ako je to već slučaj, savetovao bih im da se zamisle šta će, na osnovu njihovih reči i dela, pokolenja govoriti o njima".