"Prolazio sam pored ruševina i strahovao da se ne obruše, u Generalštabu sam video šansu": Ministar Selaković izneo odbranu, pa optužio JTOK da su banda

Na optuženičkoj klupi zajedno sa Nikolom Selakovićem nalaze se i direktori Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić i Aleksandar Ivanović, kao i sekretarka u Ministarstvu kulture Slavica Jelača.

Selaković je na početku negirao krivicu, tvrdeći da ovaj postupak uopšte ne treba da se vodi.

"Ono što je važno kada govorimo o ovom postupku, jeste da je reč o takozvanom politički motivisanom postupku. Prvo, optužni predlog nije zasnovan na valjanim dokazima i odlikuje ga pristrasno delovanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Ovaj proces ne dovodi u pitanje odgovornost pojedinaca, nego dovodi u pitanje temelje pravne države. Nema utvrđene štete, a ni koristi u ovom procesu. Ovakvan postupak ne bi smeo da se vodi. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal stvara ambijent u kojem nije dozvoljena istina. Pravi cilj ovog postupka je srozavanje najviših organa državne vlasti. Drugi cilj je unutrašnja institucionalna nestabilnost, a treći je sprovođenje promene vršilaca političkih funkcija bez regularnih izbora", rekao je Selaković.

Potom je, u svom maniru, iznosio optužbe na račun rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, kao i nezavisnih medija.

"U pitanju je saradnja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i opozicionih medijskih kuća, pa je stoga protiv mene lično, u periodu od nekoliko meseci, napisano čak 1.538 negativnih tekstova o meni", naveo je on.

Potom je izneo optužbe na račun tužioca Radeta Bajića, tvrdeći da je učestvovao u protestima, a takođe i ispitivao njegove saradnike, optužene Vasića, Jelaču i Ivanovića.

"Ovaj proces obeležila je saradnja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal sa parlamentarnom i vanparlamentarnom opozicijom, pa je tako veštačenje telekomunikacija i svedočenje svedoka iznošeno u javnost i dostavljano. Tu je i uloga tužilačkog saradnika Radeta Bajića, koji je preduzimao najveći broj radnji u ovom predmetu u smislu saslušavanja svedoka i okrivljenih. Prisutni je u jednom dugom periodu redovno prisustvovao na skupovima i demonstracijama. Na jednom od njih je čak održao i politički govor", tvrdio je Selaković u odbrani.

Potom je rekao da je u Generalštabu video "priliku za Srbiju".

"Kada je reč o suštini ovoga predmeta, što mogu da kažem čiste savesti, a po pitanju ruševina zgrade Generalštaba, u njima sam video šansu za državu i građane. Nismo imali korist. Korist je imala samo Srbija i njeni građani, ali se to nije ostvarilo zbog političkog delovanja određenih aktera. Zahvaljujući postupku kojim se bavim gotovo svakodnevno, prolazio sam pored ruševina Generalštaba i svaki put kad sam prolazio, obuzeo me je osećaj straha da se ne obruše i da neko ne bude povređen, ne daj Bože ubijen. Kada sam postao ministar, došao sam u uvid i pojedinih studija koje su dokazale realnu opasnost od urušavanja i pristupio sam tome da sve zakonski odradimo u ovom predmetu, iako je regulativa štura i nerazumljiva, kada je reč o ukidanju statusa kulturnog dobra, pa čak i ne postojeća", rekao je on.

Potom je govorio o postupku.

"Sam postupak je iniciran anonimnom krivičnom prijavom, za koju znamo da se, u 99 odsto slučajeva, prijave ovakvog tipa preduzimaju isključivo kada je reč o ugroženosti bezbednosti, kao što su prijave bombama i terorističkim napadima. Nema anonimnih krivičnih prijava, nego je reč o prijavi koju su podnela lica koja su poznata Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, a koja su u ovom slučaju pozvana kao svedoci", rekao je on.

Naveo je da je reč o Dubravki Đukanović, koja je vršila funkciju direktora za zaštitu kulturnih dobara, i njenoj zamenici Esteli Radonjić-Živkov. On je rekao da su prijavu protiv njega one podnele.

Selaković je naveo da je reč o ženama koje su istovremeno i glavni svedoci tužilaštva u slučaju „Generalštab” i otkrio da se iza svega toga krije organizovana kriminalna grupa koja je godinama izvlačila novac iz budžeta.

Izneo je optužbe na račun Đukanović, njenog supruga, ćerke, optužujući ih za korupciju.

"Gospođa je postala poznata javnosti po tome što je podnela svoju ostavku i optužila predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra Sinišu Malog da su na nju vršili pritisak", rekao je on.

Potom je govorio i o suprugu Radonjić-Živkov, tvrdeći da je deo "žutog režima koji je uništio ovu državu".

Nakon napada na Đukanović i Radonjić-Živkov, Selaković je govorio o tužiocu Mladenu Nenadiću, govorivši o razgovoru koji su, kako on tvrdi, imali u kabinetu ministra o protestu u Nišu, navodno 25.5.2025. godine.

"Za mene lično, postoje dokaze da je reč o političkoj pozadini. Jedan takav događaj se odigrao 25. marta 2025. godine, od 14:30 do 15:50, u kabinetu MUP-a. Tada je tužilac Mladen Nenadić, koji tada nije gostovao na političkim govorima, došao u moj kabinet, zapalio cigaretu, što nije običaj u mom kabinetu, i zatražio koju rakiju da popije. Vodio je razgovor sa mnom, dok su u drugom delu zgrade bili pripadnici UKP-a za borbu protiv organizovanog kriminala. Tada je Nenadić sa mnom razgovarao i u negativnom kontekstu govorio o predsedniku Republike Srbije. Tokom tog razgovora, izložio sam tužiocu primedbe na postupanje pojedinih pripadnika policije, posebno u prema ženama. On mi je ukazao da je reč o policiji koju on ucenjuje svojim informacijama, a dokaze za ove tvrdnje imam u poruci koju mi je rekao da je imao u rukama. Tužilaštvo za organizovani kriminal predstavlja bandu, i mi pričamo o institucionalnim pritiscima. U prethodnom periodu, opozicija je pokušava da uruši vlast u državi uz pomoć stranih faktora. E reč je o takvoj bandi", rekao je on.

Podsetimo, ministar kulture Nikola Selaković optužen je u aferi "Generalštab" kao jedan od ključnih ljudi u postupku nezakonitog skidanja zaštite pomenutim zgradama, iako zakonski uslovi za takvu odluku nisu postojali.

Prema optužnom predlogu, Selaković je svesno, kao ministar kulture, koordinisao i potpisivao odluke koje su, mimo zakona, vodile ka skidanju zaštite sa zgrada Generalštaba u Beogradu.