"Prolazio sam pored ruševina i strahovao da se ne obruše, u Generalštabu sam video šansu": Ministar Selaković izneo odbranu, pa optužio JTOK da su banda

Na optuženičkoj klupi zajedno sa Nikolom Selakovićem nalaze se i direktori Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić i Aleksandar Ivanović, kao i sekretarka u Ministarstvu kulture Slavica Jelača.

Selaković je na početku negirao krivicu, tvrdeći da ovaj postupak uopšte ne treba da se vodi.

"Ono što je važno kada govorimo o ovom postupku, jeste da je reč o takozvanom politički motivisanom postupku. Prvo, optužni predlog nije zasnovan na valjanim dokazima i odlikuje ga pristrasno delovanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Ovaj proces ne dovodi u pitanje odgovornost pojedinaca, nego dovodi u pitanje temelje pravne države. Nema utvrđene štete, a ni koristi u ovom procesu. Ovakvan postupak ne bi smeo da se vodi. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal stvara ambijent u kojem nije dozvoljena istina. Pravi cilj ovog postupka je srozavanje najviših organa državne vlasti. Drugi cilj je unutrašnja institucionalna nestabilnost, a treći je sprovođenje promene vršilaca političkih funkcija bez regularnih izbora", rekao je Selaković.

Potom je, u svom maniru, iznosio optužbe na račun rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, kao i nezavisnih medija.

"U pitanju je saradnja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i opozicionih medijskih kuća, pa je stoga protiv mene lično, u periodu od nekoliko meseci, napisano čak 1.538 negativnih tekstova o meni", naveo je on.

Potom je izneo optužbe na račun tužioca Radeta Bajića, tvrdeći da je učestvovao u protestima, a takođe i ispitivao njegove saradnike, optužene Vasića, Jelaču i Ivanovića.

"Ovaj proces obeležila je saradnja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal sa parlamentarnom i vanparlamentarnom opozicijom, pa je tako veštačenje telekomunikacija i svedočenje svedoka iznošeno u javnost i dostavljano. Tu je i uloga tužilačkog saradnika Radeta Bajića, koji je preduzimao najveći broj radnji u ovom predmetu u smislu saslušavanja svedoka i okrivljenih. Prisutni je u jednom dugom periodu redovno prisustvovao na skupovima i demonstracijama. Na jednom od njih je čak održao i politički govor", tvrdio je Selaković u odbrani.

Potom je rekao da je u Generalštabu video "priliku za Srbiju".

"Kada je reč o suštini ovoga predmeta, što mogu da kažem čiste savesti, a po pitanju ruševina zgrade Generalštaba, u njima sam video šansu za državu i građane. Nismo imali korist. Korist je imala samo Srbija i njeni građani, ali se to nije ostvarilo zbog političkog delovanja određenih aktera. Zahvaljujući postupku kojim se bavim gotovo svakodnevno, prolazio sam pored ruševina Generalštaba i svaki put kad sam prolazio, obuzeo me je osećaj straha da se ne obruše i da neko ne bude povređen, ne daj Bože ubijen. Kada sam postao ministar, došao sam u uvid i pojedinih studija koje su dokazale realnu opasnost od urušavanja i pristupio sam tome da sve zakonski odradimo u ovom predmetu, iako je regulativa štura i nerazumljiva, kada je reč o ukidanju statusa kulturnog dobra, pa čak i ne postojeća", rekao je on.

Potom je govorio o postupku.

"Sam postupak je iniciran anonimnom krivičnom prijavom, za koju znamo da se, u 99 odsto slučajeva, prijave ovakvog tipa preduzimaju isključivo kada je reč o ugroženosti bezbednosti, kao što su prijave bombama i terorističkim napadima. Nema anonimnih krivičnih prijava, nego je reč o prijavi koju su podnela lica koja su poznata Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, a koja su u ovom slučaju pozvana kao svedoci. Reč je o Dubravki Đukanović, profesorki univerziteta i osobi koja je od 2021. do 2024. godine vršila funkciju direktora za zaštitu kulturnih dobara, i njene zamenice. Njena zamenica je Vesna Radonjić-Živkov, bivša supruga ministra u jednoj Vladi, jednog štetočinskog režima koji je uništio ovu državu", rekao je Selaković, iznoseći optužbe, a zatim dodao:

"Gospođa je postala poznata javnosti po tome što je podnela svoju ostavku i optužila predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra Sinišu Malog da su na nju vršili pritisak".

Nakon napada na Đukanović, Selaković je govorio o tužiocu Mladenu Nenadiću, govorivši o razgovoru koji su, kako on tvrdi, imali u kabinetu ministra o protestu u Nišu, navodno 25.5.2025. godine.

"Za mene lično, postoje dokaze da je reč o političkoj pozadini. Jedan takav događaj se odigrao 25. marta 2025. godine, od 14:30 do 15:50, u kabinetu MUP-a. Tada je tužilac Mladen Nenadić, koji tada nije gostovao na političkim govorima, došao u moj kabinet, zapalio cigaretu, što nije običaj u mom kabinetu, i zatražio koju rakiju da popije. Vodio je razgovor sa mnom, dok su u drugom delu zgrade bili pripadnici UKP-a za borbu protiv organizovanog kriminala. Tada je Nenadić sa mnom razgovarao i u negativnom kontekstu govorio o predsedniku Republike Srbije. Tokom tog razgovora, izložio sam tužiocu primedbe na postupanje pojedinih pripadnika policije, posebno u prema ženama. On mi je ukazao da je reč o policiji koju on ucenjuje svojim informacijama, a dokaze za ove tvrdnje imam u poruci koju mi je rekao da je imao u rukama. Tužilaštvo za organizovani kriminal predstavlja bandu, i mi pričamo o institucionalnim pritiscima. U prethodnom periodu, opozicija je pokušava da uruši vlast u državi uz pomoć stranih faktora. E reč je o takvoj bandi", rekao je on.

Podsetimo, ministar kulture Nikola Selaković optužen je u aferi "Generalštab" kao jedan od ključnih ljudi u postupku nezakonitog skidanja zaštite pomenutim zgradama, iako zakonski uslovi za takvu odluku nisu postojali.

Prema optužnom predlogu, Selaković je svesno, kao ministar kulture, koordinisao i potpisivao odluke koje su, mimo zakona, vodile ka skidanju zaštite sa zgrada Generalštaba u Beogradu.