Niš, tvrđava, tvrdjava, Niška tvrdjava, ukradeni kameni blokovi sa bedema Niške tvrdjave
Foto: Miljana Isailović/Nova.rs

Kameni most sa riznicom blaga, pravoslavna crkva, sahat kula i tri džamije samo su neke od zanimljivih građevina koje su svojevremeno postojale unutar i pored zidina Niške tvrđave, a o kojima mali broj Nišlija zna, istakao je istoričar Vladimir Jovanović na predavanju pod nazivom „Koliko (ne) poznajemo Nišku tvrđavu“ u Niškom kulturnom centru.

Jovanović je istakao da je iseljenjem Cvetne pijace, posle više decenija, ponovo vidljiva Beogradska kapija na Tvrđavi, za koju mnogi građani nisu ni znali da postoji, a to je ponovo aktuelizovalo pitanje koliko Nišlije poznaju, odnosno ne poznaju taj istorijski spomenik.

Vladimir Jovanović Foto: Miljana Isailović/Nova.rs

Prema Jovanovićevim rečima jedna od najinteresantnijih priča o Niškoj tvrđavi svakako je priča o riznici sa blagom koja je pronađena prilikom rušenja mosta koji su Turci podigli 1619. godine.

„Kameni most sa kućicama se tu nalazio sve do 1900. godine kada je kralj Milan Obrenović rešio da ga sruši i da na tom mestu podigne novi, gvozdeni most. Prilikom rušenja, u stubu mosta u Nišavi pronađena je riznica sa blagom, sa dosta novca, nakita i drugih dragocenosti, ali ono što je najvažnije, tu se nalazila i bronzana glava cara Konstantina“, rekao je Jovanović.

Tvrđava u Nišu Foto: Miljana Isailović/Nova.rs

On je kazao da se glava statue od pozlaćene bronze, na kojoj je car Konstantin prikazan možda najlepše na svetu, odmah preneta u Beograd jer Niš ni tada kao ni sada nije imao uslove za čuvanje tako vrednog pronalaska.

„Verujem da je neki stanovnik Naisusa u petom, šestom ili sedmom veku nove ere, sa biste koju su varvari poharali, a koja je sigurno bila negde na forumu Naisusa, uzeo glavu i sakrio u korito reke, zajedno sa riznicom sa blagom. Glava je ugledala svetlost dana 1.500 godina kasnije“, naveo je Jovanović.

Podsetio je da se glava cara Konstantina pronađena u temeljima mosta zbog svoje velike vrednosti čuva u sefu Narodne banke Srbije, a da se u Narodnom muzeju u Nišu čuva replika.

Tvrđava u Nišu Foto: Miljana Isailović/Nova.rs

Jovanović je rekao da je malo poznato da je unutar Niške tvrđave sve do pedesetih godina postojala pravoslavna crkva i da je Letnja pozornica izrađena upravo na tom mestu na kojem se crkva nalazila.

Pročitajte još:

„Crkva je najverovatnije podignuta u vreme Кarađorđevića, posle Majskog prevrata. Po svoj prilici služila je za vojne potrebe, a porušena je u eksploziji dinamita koji je bio stacioniran u tvrđavi nekih 50-ih godina prošlog veka. Govori se da je vojnik koji je nešto hteo da potraži u skladištu, s obzirom da nije bilo struje, tu ušao sa bakljom, a moguće da je bila i neka diverzija. U eksploziji koja je odjeknula srušena je crkva i oštećen dobar deo južnog bedema blizu Stambol kapije“, istakao je Jovanović.

On je kazao da je beden obnovljen i da se i sada vidi gde su postavljeni novi kameni blokovi, ali nije bilo realno da se crkva ponovo izgradi, jer se radilo o periodu posle Drugog svetskog rata.

Tvrđava u Nišu, Beogradska kapija Foto: Miljana Isailović/Nova.rs

„Neko je došao na ideju da se velika rupa koja je ostala nakon eksplozije iskoristi za drugu namenu i pozvali su Grigorija Samojlova, jednog od naših najvećih arhitekata i najvećeg stručnjaka za akustiku u to vreme. On je rekao da je mesto veoma akustično i 1959. godine napravljena je pozornica sa 3.000 mesta“, objasnio je Jovanović.

Podsetio je da su se unutar zidina Tvrđave za vreme vladavine Turaka nalazile tri džamije, vodotoranj za gašenje požara i sahat kula, ali da je do današnjih dana sačuvana samo Bali-Begova džamija.

Pročitajte još:

On je podsetio da je niška Tvrđava trenutno jedan od najzaštićenijih spomenika kulture u Srbiji, mada ne može da kaže da je i na terenu toliko sačuva, ali je svakako nedovoljno istražen.

Zaštićeno područje, dodao je Jovanović, ne obuhvata samo 22 hektara opasanih zidinama, već i mnogo šire područje oko tvrđave uključujući i Jagodin malu, auto-pijacu, Gradsko polje, vojni objekat prema tehničkim fakultetima, školu „Vuk Karadžić“, glavnu autobusku stanica, Beograd malu, Univerzitetski trg i rovove.

Jovanović je kazao da je „srećom“ zemljište unutar zidina i dalje gradsko i državno vlasništvo, dok se oko zidina mnogo bespravno gradilo i mnogi su iskoristili neka „smutna vremena“ da čak i postanu vlasnici zemljišta koje treba da bude u vlasništvu grada i države.

***


Bonus video: Golubačka tvrđava

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)