Reklama za Beograd 1986. godine savršeno pokazuje surovu istinu o našim životima: Kadrovi i reči koje se gledaju bez komentara

"Prva važna stvar koju treba da kažem da je Beograd prestonica Jugoslavije, ali je takođe i prestonica Republike Srbije. Beograd je veliki industrijski, kulturni i obrazovni centar u kome živi 1.5 miliona stanovnika. Svi u Beogradu žive kao jedna velika porodica. Beograd oberučke prima svakoga i poštuje svakoga. Ovde svaka vera ima svoju crkvu. Gledajući sa zapada, izgleda je Beograd na istoku, a gledajući sa istoka, Beograd izgleda kao da je na zapadu. Beograđani su zaljubljeni u sport od ranog detinjstva. Deca jure za loptom, voze bicikle, plivaju, jure se... Oni ostaju fizički aktivni ceo život. Našoj ljubavi prema sportu i prirodi doprinosi jedan ključni faktor - Beograd je veoma bezbedan grad, sa jednom od najnižih stopa kriminala u svetu. Ni na jednoj sportskoj manifestaciji nikada nije bilo terorističkih ispada. U ovom gradu možete slobodno šetati gradom u svako doba dana ili noći", ovo je deo intervjua i razgovora u okviru kampanje za Beograd.

Iz današnje perspektive na osnovu rečenog i prikaza glavnog grada Srbije, jasno je koja je bila vizija, nažalost, u narednim decenijama slika koja je poslata u okviru kondidature za letnje Olimpijske igre potonula je mračne dubine društvno-političke krize koja još uvek traje.

Ulogu šefa medijskog dela beogradske kampanje za Olimpijske igre obavljao je Goran Milić. Legendarni novinar koji je jedno vreme živeo u Južnoj Americi, kasnije se proslavio kao dopisnik JRT-a iz SAD.

U to vreme Milić je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa TV Beograda, voditelj Dnevnika. Bio je zadužen za kontakte sa stranim medijima, imao je i te kako važnu ulogu.

U timu koji su radili na prezentaciji Beograda su bili gradonačelnici Beograda, Bogdan Bogdanović, nakon njega Aleksandar Bakočević. Izvršni direktor bio je Ratko Butulija. Važni članovi su bili i dr Božidar Cerović, direktor "Mihajla Pupina" Draško Milićević, direktor "Geneksa" Miki Savićević, veliku pomoć su imali u Arturu Takaču, članu MOO. Baš kao i Sarajevo u svojoj kandidaturi. I tada se lobiralo kao i danas, ali je i u to segmentu delegacija Beograda imala svoju taktiku.

Ono što je najveći problem predstavljalo delegaciji Beograda jeste podatak da je pravo glasa imalo samo 60 članica MOO, od njih ukupno 160. Na kraju je odluka pala 17. oktobra 1986. godine na 91. zasedanju MOO-a u Lausannei. U prvom krugu je eleminisan Amsterdam s pet glasova. Beograd je dobio 13.

U drugom otpada Birmingem (8), Beograd je treći s 11. Pariz je bio ispred, ali je Francuska već imala Zimske igre. U trećem krugu sve je bilo jasno. Barselona je dobila domaćinstvo (47 glasova), Pariz je ostao na 23, Brizbejn 10, Beograd 5.

Do Barselone 1992. godine, Jugoslavija se ugostila Univerzijadu 1987. godine, koja je odrađena na vrhunskom nivou. Igralo se Evropsko prvenstvo u košarci (Zagreb) atletici (Split). Beograd je lovio Igre 1996. godine, Svetsko u košarci se trebalo da se igra 1994. godine. Do Barselone se Jugoslavija raspala u ratovima, Goran Milić se pojavio na tim igrama. Kao član delegacije BiH.