85
Postoji velika verovatnoća da ste danas sreli – psihopatu.
S obzirom na to da jedna od sto osoba ispunjava kriterijume za psihopatiju, to je mogao biti čovek koji vam je ujutro pridržao vrata, kolega sa posla, neznanac koji skroluje telefonom pored vas u gradskom prevozu… Mogao bi to biti vaš komšija. Partner. A možda, samo možda, vi sami.
Iako je psihopatija prilično česta, većina slučajeva prolazi neprimećeno. Mnogi ljudi sa psihopatskim osobinama prožive ceo život ne znajući da ih imaju.
„Uglavnom se ti ljudi ne dijagnostikuju“, objašnjava dr Grejem Ferčajld, profesor psihologije na Univerzitetu u Batu za „BBC ScienceFocus„.
„Njihovo ponašanje ponekad može biti ekstremno, ali oni često ni sami ne znaju da su psihopate.“
Dok se psihopate mogu osećati drugačije od drugih, većina njih tiho živi među nama, nisu svi serijske ubice u pokušaju. Naprotiv, mnogi su šarmantni, elokventni i spolja veoma uspešni. Ako vam to zvuči neprijatno poznato, bilo da se odnosi na nekog koga znate ili na vas same, postoje pitanja o kojima vredi razmisliti.
Ako vas pomisao da biste mogli biti psihopata uznemirava, to je dobar znak.
„Ako je neko zabrinut da je psihopata, gotovo sigurno nije“, kaže dr Bet Viser, profesorka psihologije na Univerzitetu Lejkhed u Kanadi.
Razlog je jednostavan: ljudi sa psihopatskim osobinama ne misle da sa njima nešto nije u redu.
„Oni veruju da su drugi slabi ili čudni, a ne da je njihov način ponašanja problematičan“, objašnjava dr Nadja Hajm, profesorka lične psihologije i psihopatologije na Univerzitetu Notingem Trent.
Psihopatija, ipak, nije crno-bela kategorija. Nisu svi ljudi podeljeni na „monstrume“ i „svece“. Psihopatija se javlja na spektru, i mnogi od nas mogu imati neke osobine, bez da ispunjavaju uslove za dijagnozu.
Psihijatri i psiholozi koriste različite liste osobina da bi procenili u kojoj meri neko pokazuje psihopatske crte. Veoma visoki rezultati mogu ukazivati na poremećaj ličnosti psihopatskog tipa, ali umereni rezultati mogu značiti samo blage tendencije. Dr Ronald Šaunten, forenzički psihijatar, procenjuje da oko 15 odsto ljudi ima ono što naziva „gotovo psihopatijom“, delimične osobine koje utiču na ponašanje, ali ne predstavljaju bolest.
Prema Triarhičkom modelu psihopatije iz 2009. godine, psihopatija se definiše kroz tri osnovne dimenzije:
Psiholozi 2022. godine iz više britanskih univerziteta razvili su Skalu uspešne psihopatije, sa 54 pitanja, osmišljenu za procenu osoba koje funkcionišu u društvu, ali pokazuju psihopatske osobine.
Ako se slažete sa mnogim od sledećih izjava, to može biti razlog da razgovarate sa stručnjakom. Ali imajte na umu, ovo nisu dijagnostički kriterijumi, već pokazatelji osobina koje se mogu javiti i kod zdravih ljudi.
Pročitajte još
Dr Hajm objašnjava da psihopate često imaju „plitke emocije“, pokazuju malo straha, griže savesti ili istinske brige. Mogu razumeti emocije drugih, ali ih ne osećaju na isti način. Za razliku od većine ljudi, nemaju snažnu empatiju, što im omogućava da ostanu emocionalno distancirani, čak i u situacijama koje bi druge duboko potresle.
Dr Ferčajld objašnjava: „Ako uđete u prostoriju punu ljudi koji plaču, verovatno ćete osetiti tugu, čak i ako ne znate razlog. To je emocionalna zaraza. Ali kod ljudi sa psihopatijom, tuđi osećaji na njih ne utiču.“
Neki psihopate uživaju u tome da povređuju druge, kaže Ferčajld, ali to je izuzetak, ne pravilo. Većina njih nije surova, već jednostavno emocionalno odvojena.
Psihopate često deluju šarmantno, duhovito i prijatno, što može zavarati čak i bliske ljude.
„Mnogi svesno koriste svoj šarm da bi prikrili pravu prirodu i otežali drugima da ih procene“, objašnjava prof. Abigejl Marš sa Univerziteta Džordžtaun.
Manipulacija, obmana i površni šarm su osnovne osobine psihopatije, što znači da čak i prijatelji ili partneri mogu biti lako obmanuti.
„Vrlo je lako da bilo ko bude prevaren“, dodaje Marš.
U središtu svega nalazi se sebični obrazac razmišljanja:„Ako bih psihopatiju morala da svedem na suštinu“, kaže ona, „to bi bilo — ponašanje usmereno isključivo na sopstvenu korist, bez obzira na posledice po druge.“
Kad čujemo reč „psihopata“, mnogi pomisle na lik Kristijana Bejla iz filma „Američki psiho“ u skupom odelu, krvavo lice i sekira u ruci. U stvarnosti, većina psihopata pegla veš, nervira se zbog spore Wi-Fi veze i čeka u redu u prodavnici.
„Psihopate nisu nužno zlonamerne“, objašnjava dr Viser. „One jednostavno slede svoje želje, često ne shvatajući koliko povređuju druge.“
Ljudi sa blagim psihopatskim osobinama mogu biti uspešni i funkcionalni.
„Zbog svoje hladnokrvnosti, smelosti i spremnosti na rizik, često odlično funkcionišu u društvu“, kaže dr Hajm.
Ove osobe, takozvane ‘uspešne psihopate’, ne završavaju u zatvoru, već u vrhu poslovnog sveta.
Jedan od primera je profesor neurologije Džejms Felon sa Univerziteta Kalifornije, koji je godinama proučavao mozgove serijskih ubica, da bi na kraju otkrio da i sam ima iste obrasce moždane aktivnosti. Kasnije je dijagnostikovan kao psihopata, ali je sebe nazivao „prosocijalnim psihopatom“, nekim ko prepoznaje i kontroliše svoje mračne impulse. „Ako pobedim samog sebe, pobedio sam“, govorio je.
Preminuo je 2023. godine, okružen porodicom. U osmrtnici su ga opisali kao duhovitog, radoznalog čoveka koji je voleo svoju decu i unuke, i koji je „uvek tragao za znanjem i otkrićima“.
Istraživanja pokazuju da su psihopatske osobine česte među liderima, u poslovnom svetu, politici i finansijama. Studija iz 2019. godine sugeriše da osobine poput površnog šarma, hladne pribranosti i uverenja u sopstvenu nadmoć često odgovaraju zahtevima liderskih pozicija.
Procene forenzičkih psihologa sa Univerziteta Bond ukazuju da 21% korporativnih direktora ima izražene psihopatske osobine. Slično važi i za ljude na vrhu vlasti.
Istraživanje iz 2012. pokazalo je da su američki predsednici sa višim stepenom hrabrosti i smelosti (osobina povezanih s psihopatijom) imali bolje rezultate u vođstvu i upravljanju krizama.
Najviše su rangirani Teodor Ruzvelt, Džon F. Kenedi i Frenklin D. Ruzvelt, dok je Džordž V. Buš bio na dnu liste.
Ferčajld objašnjava da u nekim situacijama psihopatske osobine mogu biti evolutivno korisne.
„Dobro je da postoje ljudi koji ne osećaju jake emocije, oni mogu ostati smireni i fokusirani dok drugi gube prisebnost.“
To se odnosi na vojnike, vatrogasce, policajce, pa čak i hirurge, profesije gde previše empatije može otežati donošenje brzih odluka.
„U nekim zanimanjima, previše saosećanja bi vas sputavalo“, kaže Hajm.
Lečenje psihopatije je složeno, kaže Hajm: „Problem je u emocionalnom procesiranju. Ako neko ne oseća emocije, kako ga naučiti da ih oseća?“
Dodatni izazov je što psihopate često pokušavaju da manipulišu terapeutima, delujući normalno i šarmantno.
Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da ih nije moguće promeniti. Ipak, prof. Marš tvrdi da neki s godinama uspevaju da se promene, kada shvate da im antisocijalno ponašanje uništava sopstveni život.
Istraživanja pokazuju da se psihopatske osobine mogu menjati tokom vremena. Studija iz 2018. godine, sprovedena na više od 1.000 muškaraca, pokazala je da je kod 14% njih došlo do postepenog smanjenja psihopatskih osobina od detinjstva do odraslog doba.
Dakle, ako neko u vašem okruženju pokazuje znake psihopatije, psihijatar može pomoći da se to razjasni i usmeri. A ako prepoznajete neke od tih osobina u sebim i ne osećate potrebu da ih menjate, možda je i to nešto o čemu vredi razmisliti.
