Kultna zgrada u centru Beograda je dobila novo ruho i izazvala buru na mrežama: Kako se vama sviđa "novi izgled stare lepotice"?

E oko toga je nedavno na Facebook stranici "Moj Beograd dušu ima" izbio rat – toliko žestok da je post uklonjen. Uz njega je pisalo: "Novi izgled stare lepotice."

Naime, jedna korisnica ove mreže podelila je fotografiju kojom ilustruje kako izgleda obnovljena zgrada Oficirske zadruge, poznata i kao prodavnica „Kluz“ i naposletku kineska radnja.Verovatno jedno od najlepših i najupečatljivijih beogradskih zdanja – Zgrada Oficirske zadruge nalazi se na uglu Masarikove i Resavske ulice, a od samog početka bila je zamišljena kao sedište moderne robne kuće. Tu namenu zadržala je do danas, svoj najslavniji period doživela je posle Drugog svetskog rata kada se u njen prostor useljava prodavnica „Kluza“.Zgrada je rekontruisana. A ovako je izgledala pre renoviranja:

Kako je nastala Oficirska zadruga

Oficirska zadruga osnovana je 31. maja 1899. i imala je višestruku ulogu, bila akcionarsko društvo i bavila se izdavanjem polisa životnog osiguranja svojih članova, ali i štednjom, izdavanjem novčanih pozajmnica, otkupom i refinansiranjem dugova svojih članova. U svom opisu imala je i pravo da za svoje članove gradi hotele, letovališta i lečilišta, poput sindikata, a najveći obim posla odnosio se na nabavku iz inostranstva neophodne opreme za vojnike i oficire – uniformi, kapa, čizama, šinjela i kabanica, svečanih belih rukavica, kao i ličnog oružja – sablji i revolvera.

U oglasima pred Drugi svetski rat, javnost se obaveštava da u centrali u Beogradu, kao i u filijalama u unutrašnjosti može da nabavi cipele, tepihe, lustera, ali i šivaće mašine, mašine za vez, pa i čak i obućarske mašine, a sva ta roba imala je obavezan žig Oficirske zadruge.Posao Zadruge bio veoma unosan, pa 1908. počinje izgradnja Palate Oficirske zadruge u Masarikovoj ulici - u neposrednoj blizini nalazili su se svi važniji vojni objekti i to: Oficirski dom, Zgrada konjičke škole i manjež, Vojna akademija, Ministarstvo vojske i ostale važne administrativne zgrade", piše 011info.com.

Čuvena zgrada Kluza

Ovako zgrada danas izgleda:

Od samog početka zamišljeno je da palata bude izgrađena kao moderna robna kuća na dva sprata. Prostrani prodajni prostor zauzimao je centralni deo zgrade, osvetljen visokim prozorima koji su se pružali u visini dva sprata. Posebnu pažnju privlači svetlarnik nad centralnim prostorom prodajnog dela, a u bočnim delovima bile su kancelarije Zadruge.

Fasada je izrađena u tada popularnom stilu secesije, floralni elementi kombinovani su sa reljefima ženskih glava u visini drugog sprata i ukrasima od kovanog gvožđa na vratima i prozorima. Posebno je neobičan centralni ulaz koji se nalazi na uglu zgrade, ukrašen bogatom gvozdenom rešetkom. Iznad njega se nalazi jedna od najvećih kupola u Beogradu, koja svojim izgledom svakako privlači pažnju prolaznika.Projekat zgrade potpisao je arhitekta Svetozar Jovanović, kome su zbog mladosti kako ispomoć dodeljene iskusnije kolege Danilo Vladisavljević i Vladimir Popović, a izrada centralne kupole dodeljena je čuvenom beogradskom limaru Milanu Iliću.

Drugi najveći kristalni luster u Evropi nalazi se u zgradi "Kluza" - visok je devet metara i težak dve tone.

Posle Drugog svetskog rata Oficirska zadruga počinje na posluje pod imenom „22. decembra“ - a za to preduzeće Industrija padobrana i konfekcije „Kluz“ od 1947. u maloj radionici u Inđiji šila padobrane, uniforme i šinjele. Kad je potreba za modernom odećom prevazišla potrebe za uniformama, "Kluz" se orijentiše na modnu odeću i već sredinom sedamdesetih postaje jedan od najvećih i najmodernijih proizvođača konfekcije.Zgrada bivše Oficirske zadruge postaje čuvena Robna kuća „Kluz“ - a ne postoji Beograđanin koji se sa setom ne seća poseta ovoj zgradi o posebnim prilikama, kada se kupovala nova jakna ili kaput za školu, šuškava plava kabanica ili birao kostim ili odelo za novu sezonu.Ekskluzivna prodavnica renovirana je 1985/86,  a početak kraja kupoholičarskog raja počinje 1989, kada iz njega izlazi "22. decembar". „Kluz“ nastavlja da koristi prostorije, u godinama krize gomilaju se računi, opada prodaja, a sjaj palate počinje da bledi. U procesu privatizacije početkom 21. veka, i jedna i druga radna organizacija gube bitku.

U narednim godinama planirano je da prostor bude pretvoren u galerijski i kulturni prostor, ali troškovi su bili ogromni i projekti nikada do kraja nisu realizovani. Na kraju, pre nekoliko godina u prostorije biše Oficirske zadruge, a potom i „Kluza“ doselili su se trgovci sa Dalekog istoka i time ponovo zgradu priveli staroj nameni, piše 011info.com.BONUS VIDEO: Pogledajte kako izgledaju međuratne vile na Neimaru: