Gardijan objavio priču o simbolu sa grba Srbije: Tu pticu su prvo ubijali iz zabave, a sada joj preti nova opasnost

Na početku svakog proleća, pre nego što drveće na severu Srbije olista, ornitolozi obilaze ravnice Vojvodine. Proveravaju stara gnezdišta orla krstaša, osmatraju usamljena stabla duž ivica njiva i tragaju za znacima novih gnezda.

Godinama je rad Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije postajao sve zahtevniji, ali i sve uspešniji. Godine 2017. Srbija je imala samo jedan gnezdeći par. Prošle godine Društvo je zabeležilo 19 gnezdećih parova, od kojih je 10 uspešno podiglo mlade.

O tome sada piše Gardijan.

Kako se poljoprivreda intenzivirala, hrastovi i topole su se sekli da bi se njive poravnale i maksimalno povećali prinosi. To je Vojvodinu učinilo jednim od najmanje pošumljenih regiona u Evropi. U pojedinim opštinama pokrivenost drvećem pada ispod 1%.

„Ovde možete da vozite sat i po, a da ne vidite nijedno drvo više od pet metara“, kaže za ovaj britanski list Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. „Čak i ako orao želi da se vrati, pitanje je: na koje drvo.“

Nedostatak drveća jedan je od razloga zbog kojih se orao krstaš, nekada široko rasprostranjen, decenijama borio za opstanak, ali nije jedini. Njegov pad započeo je progonima.

„Region ima istoriju nemira i ratova“, kaže Ružić. „Svaka kuća imala je pušku. Ljudi su pucali na grabljivice iz zabave ili da bi zaštitili stoku. Ptice grabljivice bile su neprijatelj.“

Nakon Drugog svetskog rata jugoslovenska država je sprovodila široke kampanje trovanja usmerene na velike mesojede poput vukova i medveda, deleći otrovne mamce poljoprivrednicima i pastirima. Ptice grabljivice su platile cenu.

„Ako je otrovan leš ovce na otvorenom, orlovi i lešinari će ga prvi pronaći“, kaže Ružić. „Ako je orao upucan, ostali nauče. Sa otrovom nema upozorenja.“

Sa intenziviranjem poljoprivrede ova vrsta (Aquila heliaca) ostala je i bez hrane. U Vojvodini se orlovi krstaši uglavnom hrane tekunicama u niskim travama. Kada je stoka premeštena u štale i ispaša nestala, nestale su i tekunice.

„Orlovi su odjednom izgubili i stabla za gnežđenje, i hranu, i bezbednost“, kaže Ružić.

Do kasnih osamdesetih godina ostale su samo dve male populacije orla krstaša u Srbiji: jedna u Deliblatskoj peščari i druga na Fruškoj gori. Orlovi iz Deliblatske peščare nestali su tokom devedesetih. Fruška gora zadržala je svoje ptice do 2015. godine.

Ružić ima teoriju - neproverenu, kako naglašava - o tome šta ih je konačno dokrajčilo. Nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, sankcije EU prekinule su izvoz voća u Rusiju. Srbija je delimično popunila tu prazninu.

„Proizvodnja voća je eksplodirala na Fruškoj gori. Pašnjaci su pretvarani u voćnjake, a pojavile su se stotine novih dalekovoda“, kaže Ružić. „Za krhku populaciju orlova takva promena može biti fatalna.“

Dok je Srbija gubila svoje ptice, drugačija priča odvijala se preko granice. Mađarska već decenijama štiti orla krstaša. Od 20 parova osamdesetih godina, populacija danas broji 550. Kako su teritorije u Mađarskoj postale zasićene, mladi orlovi počeli su da se sele ka jugu, prvi put stigavši u Srbiju 2011. godine.

„Mađarska je postala izvorna populacija za region“, kaže Ružić.

Otprilike u vreme kada je ova vrsta nestala sa Fruške gore, novi par pojavio se na severu Srbije.

Podstaknuto EU projektom PannonEagle Life, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odlučilo je da poslednjem gnezdećem paru u Srbiji neće dozvoliti da propadne. Volonteri su tokom cele sezone gnežđenja čuvali gnezdo, kampujući na bezbednoj udaljenosti kako bi sprečili da ih poljoprivrednici, pastiri ili radoznali prolaznici uznemire.

Kada je oluja oštetila gnezdo neposredno pre nego što je trebalo da mladi polete, zaštitari su privremeno uklonili ptiće kako bi obnovili konstrukciju. Roditelji su se vratili, mladi su preživeli.

Danas Društvo prati teritorije, rehabilituje povređene orlove i radi sa lokalnim zajednicama.

„U seoskim kafanama smo govorili da je u celoj zemlji ostalo manje orlova krstaša nego ljudi koji piju pivo u toj prostoriji“, kaže Ružić. „Ljudi su odjednom počeli da mare.“

Kako se veruje da je orao krstaš prikazan na državnom grbu Srbije, ta poruka imala je dodatnu težinu.

„Kada ljudima kažete da se u blizini gnezdi orao, to postaje brend: ‘naše selo ima orla’. Odmah je manja verovatnoća da će neko pucati ili trovati.“

Rezultati su vidljivi. Svake godine potraga za gnezdima obuhvata sve veće područje. Pojavljuju se nove teritorije, a populacija se širi ka jugu duž rečnih koridora brzinom od procenjenih 15 do 20 kilometara godišnje.

Ipak, oporavak je i dalje krhak. Drveća je i dalje malo, a orlovi krstaši se sporo prilagođavaju veštačkim platformama za gnežđenje.

„Ne veruju im“, kaže Ružić. „Belorepan će se gnezditi na bilo čemu - mogli biste da stavite frižider na drvo i iskoristili bi ga. Orlovi krstaši su drugačiji. Njima treba vreme.“

Iako je Srbija deo projekta BalkanDetox Life, inicijative EU usmerene na iskorenjivanje trovanja divljih životinja, ta praksa i dalje opstaje. Uprkos zabranama i kampanjama podizanja svesti, otrovi i toksični pesticidi su i dalje široko dostupni, a navika je duboko ukorenjena širom Balkana.

„To je problem mentaliteta“, kaže Ružić. „Često počinje od komšijinog psa koji laje ili lisice koja odnosi kokoške. Trovanje komada mesa je jeftino i lako rešenje.“

Od 2000. godine Društvo je zabeležilo oko 300 slučajeva trovanja.

Dalekovodi i vetroparkovi predstavljaju dodatnu opasnost. Zaštitari prirode se sve češće nalaze u sukobu sa investitorima, kompanijama i poljoprivrednicima. Ružiću je rečeno da bi trebalo da bude „obešen o stub“. Proruski stav Srbije dodatno je zakomplikovao istraživanja. Uvoz satelitskih odašiljača sada zahteva značajnu papirologiju.

„Morali smo da potpišemo dokumenta da ih koristimo za praćenje ptica, a ne za vođenje krvavog rata.“

Za sada orlovi opstaju. Mnoge ptice u Srbiji još su mlade, a može proći i pet godina pre nego što novoformirani par počne da se gnezdi.

„Još uče“, kaže Ružić. Ali ako par preživi dovoljno dugo, produktivnost raste sa godinama. Vreme radi za njih. „Trend se preokrenuo“, kaže Ružić. „Osim ako se ne dogodi nešto dramatično, nastaviće da se vraćaju.“