12
Švedska nikad nije uvela karantin, a ipak su uspeli da se donekle izbore sa koronavirusom i da imaju relativno nisku stopu smrtnosti - a tajna se možda krije u njihovim domaćinstvima.
Šveđani mahom žive sami – a to je možda jedan od faktora koji je ovoj naciji omogućio da se izbore sa koronavirusom. Naime, više od polovine švedskih domaćinstava čini samo jedna osoba – a svaki treći pripadnik starije populacije Švedske živi sam. Poređenja radi, u Grčkoj ili Španiji tek petina starijih stanovnika živi sama. Takođe, Švedska ima malo domaćinstava u kojima zajedno stanuje više generacija, za razliku od većine drugih evropskih zemalja. Švedsko prosečno domaćinstvo ima oko 2,2 osobe po domu.
Pročitajte još:
Ova zemlja je privukla dosta pažnje, ali i osuda, zbog svoje odluke da osnovne škole, restorane, barove i teretane ostavi otvorenima tokom čitave pandemije. Ali upravo mala švedska domaćinstva mogu dati virusu manje mogućnosti da se širi – što može usporiti opšti prenos.
Stručnjaci kažu da su ovi demografski faktori verovatno doprineli oštrom padu švedske stope smrtnosti od koronavirusa od juna.
Za razliku od njih, Indija je druga zemlja na svetu sa najviše slučajeva koronavirusa, posle SAD. To ne čudi, s obzirom da u indijskim domaćinstvima često živi više generacija. „Insider“ navodi primer Mukula Garga, indijskog blogera koji je opisao kako se cela njegova porodica zarazila koronaviusom.
Njegov ujak (57) se zarazio najverovatnije dok je kupovao namirnice – a nakon toga se zarazilo još deset članova porodice. Istraživanje pokazuje, što nije iznenađujuće, da širenje korone u domaćinstvima doprinosi opštem širenju virusa u zajednici.
„Uloga domaćinstava u ukupnom društvenom prenosu je prilično značajna“, rekao je Jang Jang, naučnik sa Univerziteta Florida, za Business Insider.
Iz toga proizilazi da bi razlike u veličini domaćinstava između zemalja mogle delimično objasniti njihove različite rezultate u borbi sa pandemijom.
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz februara sugeriše da je do 85% kineskih klastera koronavirusa bilo među porodicama. Kristijan Althaus, epidemiolog sa Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj, procenio je da se u proseku polovina prenosa koronavirusa može dogoditi u domaćinstvima.
Pročitajte još:
Istraživanja su takođe predvidela da će stopa širenja koronavirusa u domaćinstvima u drugom talasu biti čak 50%, dok druge studije predviđaju da će biti 20%, dok je 6% stopa širenja u javnosti.
Ali stope širenja virusa u domaćinstvu i dalje zavise od toga šta se događa izvan kuće – deca mogu doneti virus iz škole, pa ga odrasli mogu odneti na posao, ukazuje Jang.
Neke zemlje su, međutim, efektivno ograničile kontakt između članova domaćinstva da bi suzbile izbijanje žarišta. U Kini, na primer, ljudi sa slučajevima koronavirusa kojima nije bila potrebna hospitalizacija lečeni su u karantinskim centrima da ne bi zarazili svoje porodice.
„U nekim zemljama su ovu izolaciju ili karantin mogli da izvedu daleko od kuće. To je sigurno mnogo doprinelo ukupnoj kontroli prenosa“, rekao je Jang.
Važno je koliko domaćinstvo ima osoba u odnosu na broj soba. Prema podacima iz popisa stanovništva, u Indiji, gde živi porodica Garg, prosečan broj članova domaćinstva je oko pet ljudi – a samo 5% indijskih domova ima pet ili više soba.
Junska analiza otkrila je da su naselja u Kaliforniji sa najgorim epidemijama koronavirusa imala tri puta više ljudi u domaćinstvima u poređenju sa četvrtima koje su bile pošteđene masovnog izbijanja epidemije.
Švedski domovi nisu toliko prostrani kao oni u SAD: prosečni dom u Švedskoj sadrži 1,7 soba po osobi u poređenju sa oko 2,4 sobe po osobi u SAD. Ali su kuće i stanovi u Švedskoj i dalje prostraniji od onih u Brazilu, Meksiku i Rusiji, zemljama koje se ubrajaju u prvih 10 država sa najvećim epidemijama koronavirusa. Prosečan dom u tim zemljama ima otprilike jednu sobu po osobi.
Značajan podatak je da su najviše pogođeni virusom u Švedskoj bili somalijski imigranti, jer mnogi žive u prepunim, višegeneracijskim domaćinstvima. Druga posebno osetljiva grupa bili su stanovnici domova za stare, koji takođe dane provode u bliskom kontaktu pod jednim krovom.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
