Podeli:
Foto: Shutterstock

Od septembra će đaci od prvog do petog razreda morati da sede četiri časa dnevno u klupama, pod maskama, a bavljenje kolektivnim sportovima im se ne preporučuje. O tome kako će se ovakav boravak u školi odraziti na decu, razgovarali sa pulmologom dr Dejanom Žujovićem.

Školska godina pred nama biće potpuno drugačija od svega na šta smo navikli – pre svega, tek će jedan broj đaka fizički pohađati nastavu. Dr Dejanu Žujoviću, pre svega, nije najjasnija ova odluka Kriznog štaba. On upozorava da je povratak dece u školu jako rizičan potez, koji neće izaći na dobro.

“Iskreno, ja nemam neko dobro mišljenje uopšte o odluci da deca krenu u školu. Ne vidim razlog da deca od prvog do petog razreda krenu u školu, a da starija deca ne idu, nije mi to baš jasno. Ne znam kako je ta granica od petog razreda postavljena i zbog čega. Voleo bih da vidim neku materiju na kojoj su bazirali tu odluku. Mislim da će škole biti brzo zatvorene, posle prve tri nedelje, kada epidemija bude izbila, da će se ta odluka promeniti”, upozorava dr Žujović za naš portal.

Foto:EPA-EFE/FELIPE TRUEBA

Epidemiolog Predrag Kon danas je saopštio da se bavljenje sportovima u školi neće tolerisati, a da će se fizičko vaspitanje održati uz potrebnu distancu. Uskraćivanje fizičke aktivnosti deci takođe nije razumno, smatra Žujović.

“NVažno je da deca izlaze napolje, bar u septembru u školsko dvorište da se igraju ‘između dve vatre’ ili čega god. Tu će sigurno biti dovoljne distance. Ne vidim razlog da igrači Crvene zvezde mogu da igraju a da deca ne mogu da se bave fizičkim vaspitanjem, što je možda najvažniji predmet u školi”, kaže on za Novu.

Danas je zabrinjavajuć broj dece sa zdravstvenim problemima koji nastaju usled nedostatka fizičke aktivnosti – kada je nemaju u školi, mnoga deca je nemaju uopšte. Ipak, nisu samo članovi Kriznog štaba krivi za to, ukazuje pulmolog.

“Dobar procenat dece ima problem sa gojaznošću, dobar procenat dece ima problem sa skoliozom, ali problem je i onaj drugi deo dana, kad su kod roditelja, koliko se bave sportom. Ne možemo samo da krivimo Krizni štab za izgled naše dece, već i roditelje. Oni suviše decu puštaju da sede ispred kompjutera i televizora, a treba da ih malo teraju da idu napolje i da se bave sportom”, savetuje doktor.

Pročitajte još:

Posebno su, smatra on, ugrožena deca u gradovima.

“Deca na selu bar nešto pomažu roditeljima, imaju neke fizičke aktivnosti, a deca u gradu apsolutno ništa, osim sedenja i nekih prinudnih položaja u gradskom prevozu”, govori dr Žujović.

Najzad, doktor nam je otkrio i kako bi se, da je on u Kriznom štabu, postavio prema problemu povratka dece u školu u vreme pandemije koronavirusa.

“Uopšte ne bih razmatrao povratak u školu. Ne vidim zašto se polazak u školu ne bi pomerio do novembra ako treba, dok se ova situacija ne raščisti, da se epidemiološka situacija dovede u red. Neka se krene sa onlajn nastavom kakva god da je”, zaključuje Žujović.

***
Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar