Osnivač Mense u Srbiji o mogućim posledicama onlajn nastave

"Ne znamo koliko će korona trajati i zato je bolje da se spremimo za onlajn nastavu. A taj koncept mora da bude interesantan jer, ako je dosadan, baziran na usvajanju činjenica, imaćemo još veće probleme.Ta dosada koja se javlja je vrsta stresa i stvara otpor prema takvom načinu učenja. Dalje, ako deca uče samo činjenice, brzo će zaboravljati, a posledica je da se zbog toga smanjuje znanje. Onda se smanjuje i kriterijum za propitivanje. Već posle dva meseca perioda kućne izolacije, deca su sama osetila da je smanjen taj kriterijum", priča Ranko Rajović.

To je, kako kaže, problem jer smo mi već godinama ispod OECD proseka, tj. ispod proseka evropskih zemalja članica Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, što se vidi na rezultatima PISA testova."Na sve to, godinama unazad svaka nova generacija pokazuje blagi pad važnih sposobnosti: motoričke, smanjena je koncentracija, opšte znanje i rečnik je siromašniji", priča da zato u onlajn nastavu treba uključiti najbolje stručnjake.Uz to, vrlo je važno da taj koncept treba da se osmisli tako da može i kasnije da se primeni u redovnoj nastavi, da se polako menjaju metode, da deci škola bude interesantnija.Previše gledanja u ekran"Kod onlajn nastave nema interakcije, a nove efikasne metode zahtevaju interakciju. Drugi problem je što deca puno gledaju u ekran, to je neminovno kod ovog koncepta, a pitanje je koliko ona uopšte smeju da gledaju u ekran. Pitanje je i da li će nakon te nastave roditelj detetu da dozvoli da još par sati u sobi igra igrice."Zato je važno u ceo proces uključiti roditelje."Treba da znaju da dete mora da ide na igralište, u park, u prirodu, da ima aktivnosti kretanja koje će da kompenzuju to što je dugo gledalo u ekran."A posledice nisu nimalo naivne."To može da utiče na smanjenje pojedinih dubokih regija mozga, koje su važne za naše ukupne kognitivne sposobnosti, tako da moramo biti oprezni sa količinom gledanja u ekran. Recimo, ako deca gledaju sat vremena u ekran, posle toga dva sata idu u park, ali ne da šetaju, nego da trče, skaču, da se vrte. Kretanje je jako važno, posebno deci u razvoju. Mozak se razvija u pokretu", napominje Ranko Rajović.On ističe i kako se onlajn nastava razlikuje kod mlađe i starije dece."Mlađa deca su poslušnija i lakše je sa njima raditi, ali ona obično zahtevaju nečije prisustvo tokom onlajn nastave, ne mogu biti sama za to vreme, a to onda sve otežava roditeljima. Starija deca, od sedmog, osmog razreda i u srednjoj školi, za vreme ovakve nastave rade usput i nešto drugo, pa na telefonu igraju igrice, čitaju strip ili rade nešto treće i onda tu nastavu dožive kao nešto prinudno, pa nađu način da se zabave. Onda je pitanje kakav efekat ima ona kod njih. Zato je potreban interaktivan pristup."I iako onlajn nastavi možemo naći nedostatke, u ovoj situaciji ona nam donosi sigurnost jer smanjuje mogućnost za širenje virusa. Ako je dobro osmišljena, sigurno je korisna i može da pomogne i u usvajanju znanja i u povezivanju informacija.Ranko Rajović ističe metode koje nudi NTC koncept učenja, koji je zapravo učenje kroz igru.

"Recimo, radimo biljke i ja kažem - deco, evo vam tri biljke, a vi napravite četvrtu - magnolija, akacija i kivi. Šifra za četvrtu biljku je 1, 1, 1. pa pitam šta je četvrta biljka. Oni treba da zaključe da je to mak, reč nastala od prvih slova ove tri biljke. A zamislite da ste dobili šifru 2, 5, 3… To zahteva razmišljanje. Ili ako, recimo, učimo biologoju (divlje životinje), onda kažem - hajmo deco, od tri životinje da napravite četvrtu. Onda oni prođu 20 životinja, gledaće gde koja živi da bi našli odgovarajuću. I dok to rade, oni nauče mnoge životinje, a još važnije misle, povezuju, aktiviraju duboku pažnju i koncentraciju."Kao dodatnu prednost onlajn nastave Rajović ističe korisne aplikacije i alate, koji će se sigurno pojaviti zahvaljujući kreativnim ljudima i deca će njima ovladati. A to ih na neki način osposobljava da imaju neku novu veštinu.On ističe i da u ovakvoj situaciji ne možemo da ostavimo da svako radi kako hoće, već da treba da postoji sistem."Ja sam na Pedagoškom fakultetu u Kopru u Sloveniji angažovan u oblasti neuroedukativne nauke i tamo sam sa mojim timom u periodu kućne izolacije uradio projekat Vreme za NTC, koji je potpuno otvoren i za roditellje i za nastavnike", priča kako je tu savete dnevno potražilo između 50 i 80 hiljada roditelja od Slovenije do Makedonije.To su inovativne metode koje aktiviraju potencijale deteta, a postoje i igre poput poligona u kući koji su neophodne za duboku pažnju jer je poznato da deca danas imaju sve manje koncentracije."Kad to rade, deca imaju osećaj da se igraju, a u stvari uče. A poznato je da je učenje najbolje kad je usput i kroz igru", zaključuje Ranko Rajović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram