Služba za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova i švajcarska policija uspešno su sprečili prodaju slike "Blagoveštenski sabor" u Sremskim Karlovcima 1861. čuvenog slikara Vlaha Bukovca, navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, ali još uvek je nepoznanica da li je u pitanju original ovog likovnog dela koji je svojevremeno ukraden iz Muzeja Vojvodine.
Podseća se da je reč o značajnoj slici koju je Vlaho Bukovac uradio po porudžbini povodom 40-godišnjice Sabora i to na osnovu starije litografije, a koja je, kao vlasništvo Muzeja Vojvodine, ukradena 1993. godine u Čelarevu.
Bukovčevo delo postalo je vlasništvo Muzeja Vojvodine putem otkupa 15. aprila 1953. godine. Međutim, prilikom provale u Dvorac u Čelarevu 28. novembra 1993. ovo delo ukradeno je zajedno sa još tri slike. U tom trenutku u čelarevskom dvorcu, depandansu Muzeja Vojvodine, nalazila se stalna postavka stilskog nameštaja.
„Pred nama je sudski postupak, nakon kojeg će se, verujemo, ovo značajno delo vratiti u Muzej Vojvodine, u čijem fundusu se prvobitno i nalazilo“, saopštili su Pokrajinski sekretarijat i Muzej Vojvodine.
U ovim institucijama veruju da je „slika original“, ali napominju da kada se delo vrati u Muzej biće izvršene „dodatne fizičko-hemijske analize kako bi stoprocentno bila potvrđena njegova autentičnost“.
A ta litografija urađena je prema originalnoj fotografiji Sabora, koju je izradio novosadski fotografa Stefan Vulpe. Na slici je predstavljen crkveno-narodni Sabor Srba kojim je predsedavao patrijarh Josif Rajačić i koji je održan na Blagovesti, 2. aprila 1861. godine.
Blagoveštenski sabor jedan je od najznačajnijih događaja za istoriju autonomije Srba u Ugarskoj, jer su na tom skupu Srbi tražili svoju političko-teritorijalnu autonomiju. Zahtevali su autonomiju koja bi uključila teritorije na kojima pretežno žive Srbi, u kojoj bi zvanični jezik bio srpski, a zvanično pismo ćirilica, podseća se u saopštenju Sekretarijata za kuturu.
Na slici su, inače, prikazana 82 autentična portreta učesnika Sabora, crkvenog klera, političkih stranaka i građana, među kojima se nalazio i Svetozar Miletić, a autor se potpisao u donjem desnom uglu, ćiriličnim malim slovima – vlaho bukovac cavtat 1901.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare