Dani velikog ćutanja

Zato ne razumem predsednikovo nećkanje apropo izbora. Time što odbija da odgovori na pitanja o tome za kada ima nameru da ih raspiše (i ako nema - zašto nema?), Vučić na dnevnom nivou proizvodi vesti o svom kukavičluku i lošim rezultatima istraživanja podrške SNS i njemu lično.

Nema ovde mesta za neku veliku filozofiju, može biti jedna od tri stvari: podrška vladajućoj stranci i predsedniku toliko je niska da bi raspisivanje vanrednih izbora značilo političko samoubistvo; čeka se poklapanje ostalih izbornih faktora poput popunjavanja stranačke kase, dogovora sa koalicionim partnerima, realizacije kapitalnih projekata, podrške spolja; potpuna konfuzija u glavi predsednika, u koktelu sa postepenim prihvatanjem činjenice da više nema dominantnu podršku u Srbiji.

Meni je najverovatnija ova treća.

Ono što može predsednik da radi u međuvremenu je, recimo, da seje nestabilnost po zemlji, i polemiše sa prazninom, kao što je prekjuče polemisao sa odsutnim rektorom Đokićem (i uputio mu antologijsku izjavu u kojoj tvrdi da je on "mlađi i perspektvniji od njega"). Rektor se, međutim, o toj izjavi nije oglasio, mada smo ga pitali.

Umesto njega, oglasio se Univerzitet, i u svom saopštenju govorio o Erazmus projektima. Problem je samo što ako je sastanak Đokić-Kos bio o Erazmusu - onda to nije vest. Ćutanje ovde ne doprinosi ničemu. No dobro, polako, svaka nova generacija političkih lidera uči ispočetka. 

Ni studenti nisu požurili da svom rektoru pruže podršku zbog odlaska u Brisel. Štaviše, glasno su oćutali tu posetu, sigurno, mudro proćenjujući da bi pozdravljanje kontakata sa EU oslabilo njihovu poziciju u domaćoj javnost. Osim što ne bi, ali dobro: svaka nova generacija političkih lidera itd, itd. 

Ćuti i Lončar o malverzacijama koje su navodno njegovi ljudi sproveli na izborima za studentske parlamente medicinskih fakulteta, ali i na rezultate izbora za Lekarsku komoru. Osim ako ne tretiramo ovu očiglednu bruku sa lažnim listićima i krivotvorenim zapisnicima kao izjavu.  

Ćuti i opozicija oko najavljenog ujedinjenja. Juče ste mogli na portalu Nova.rs da vidite vest da je novi pokušaj dijaloga na stolu, ali agenda je misterija. Da želja postoji nije sporno, ali jeste sve ostalo: od broja kolona preko podrške studentima do najvažnijeg - šta koji lider zamera onom do sebe. (Sad se pomalo osećam kao da pišem neki od tekstova koje sam čitao, a koji su pisani pred septembar 2000. godine. Svaka sličnost je, naravno, namerna). 

Ćuti i doskorašnji šef kraljevačkih naprednjaka, gospodin Terzić, lokalni šerif koji se proslavio "aerodrumom", slavu pronosio krvavim srednjim prstom, a zenit dosegao kad mu se glava srela sa jajetom upućenim ka istoj. Jer, ne ubija pad nego prizemljenje. (Inače, prirodno stanje čoveka je bestežinsko stanje: ne padamo mi na zemlju, nego zemlja juri nama u susret i vezuje nas za sebe gravitacijom).

Ćuti, na kraju, i kranji vlasnik ovog medija koji čitate, a koji ne haje mnogo za glasine prema kojima pola Beograda priča kako će naš novi izdavač biti investicioni fond "Alpac", finansijski entitet koji je već suvlasnik licence "Juronjuza", a druga polovina priča da neće jer će nas prosto ugasiti.

Pomenuti entitet u prethodnim godinama napravio je karambol od renomea medijske kuće čiji je većinski vlasnik, toliko da se o njoj sada govori kao utočištu za istočnoevropske autokrate dubokog džepa - od Azerbejdžana do, naravno, Srbije. Ne malo novinara iz srpskog "Juronjuza" je pružilo otpor tom konceptu življenja i uređivanja medija, pokazujući hvale vrednu hrabrost. 

Govori još samo Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini. Doduše, niste sve njegove izjave mogli da čitate kod nas: neke, vezane za higijenu poslanika opozicije i dužinu suknje poslanice iz opozicije - nismo prenosili iz sanitarnih razloga. Onu u kojoj je pretio odlaskom na kućnu adresu poslaniku iz suparničkog tabora smo preneli - da zapamtimo dobro, trebaće jednog dana.