Ovo je znak da imate posla s narcisoidnom osobom: Reakcija na kritiku sve otkriva

Međutim, narcizam je, kao i većina aspekata ljudske psihologije, mnogo složeniji od toga. Iako muškarci u proseku postižu više rezultate na određenim narcističkim osobinama, žene su podjednako sklone narcizmum samo se on kod njih ispoljava drugačije.

Upravo tu nastaje problem. Kako objašnjava dr Ava Grin, predavač forenzičke psihologije na Univerzitetu City St George’s u Londonu i stručnjak za narcizam kod žena, veliki deo slike nam je do sada promicao.

„Osobine koje obično povezujemo sa narcizmom, grandioznost, asertivnost, dominacija, poklapaju se sa tradicionalno muškim normama“, kaže ona. „Ali ranjive karakteristike preklapaju se sa ženstvenošću, poput visokog nivoa neuroticizma i emocionalne nestabilnosti.“

Grandiozni i ranjivi narcizam

Psiholozi uglavnom razlikuju dve vrste narcizma. Grandiozni narcizam je onaj koji nam je poznat, osobe deluju samouvereno, teže statusu, imaju izražen osećaj sopstvene važnosti i često su harizmatične.

Ranjivi narcizam, s druge strane, obeležavaju nesigurnost, preosetljivost, anksioznost i prikriven osećaj privilegovanosti.

Ono što im je zajedničko jeste takozvano „antagonističko jezgro“, tj. uverenje u sopstvenu posebnost, spremnost da se drugi iskoriste i krhko samopouzdanje koje loše podnosi kritiku.

Grin to objašnjava jednostavno: „Najbolji način da procenite koliko je neko narcisoidan jeste da ga kritikujete.“

Preterana reakcija, bilo da uključuje bes, povlačenje ili ignorisanje, može biti jasan znak. „Niko ne voli odbacivanje, ali što je samopouzdanje nestabilnije, reakcija na pretnju sopstvenoj slici biće ekstremnija“, dodaje ona.

Žene su podjednako narcisoidne, ali to drugačije pokazuju

U svojim istraživanjima, Grin i njen tim otkrili su jasne razlike između polova. U jednoj studiji sa 328 odraslih ispitanika, muškarci su imali više izražen grandiozni narcizam, dok su žene pokazivale više ranjivih osobina.

To je važno jer se ranjivi narcizam često previđa ili pogrešno dijagnostikuje. Čak 75 odsto osoba sa dijagnozom narcističkog poremećaja ličnosti su muškarci, što znači da mnoge žene ostaju neprepoznate.

„Neke žene se pogrešno dijagnostikuju kao osobe sa graničnim poremećajem ličnosti“, kaže Grin. „Narcizam nije vezan za pol, osnova je ista, ali je način ispoljavanja kod žena suptilniji i skriveniji.“

Rezultati takođe ruše mit da su narcisoidne žene manje opasne. Naprotiv, ranjivi narcizam kod žena povezan je sa psihološkom, fizičkom pa čak i seksualnom agresijom prema partnerima.

„Poznato je da neke žene koriste decu ili seksualnost kao sredstvo za sticanje moći i kontrole“, dodaje Grin.

Drugim rečima, ženski narcizam nije samo stvar taštine – može biti duboko destruktivan.

Ipak, važno je naglasiti da većinu slučajeva porodičnog nasilja čine muškarci. Ova istraživanja odnose se konkretno na narcisoidne osobe, a ne na opštu populaciju.

Razlike u ispoljavanju narcizma verovatno su rezultat društvenih normi. Narcisi teže idealizovanoj verziji sebe i koriste sredstva koja im društvo stavlja na raspolaganje da bi to postigli.

Šta uzrokuje narcizam?

Iako se često veruje da je narcizam posledica trauma ili zanemarivanja u detinjstvu, slika je složenija. „Preterano hvaljenje i ugađanje u detinjstvu takođe mogu doprineti razvoju narcizma“, objašnjava Grin.

Narcisoidne osobe često stvaraju „fantazijsku verziju sebe“ i provode život pokušavajući da stvarnost prilagode toj slici. Kada drugi to ne potvrde, doživljavaju to kao napad.

„Narcisi nose masku. Kada ona padne, vidi se koliko su zapravo nesigurni i osetljivi“, kaže Grin.

Može li se narcizam lečiti?

Ne postoji brzo rešenje, delom zato što su narcisoidni pacijenti zahtevni za rad. Mogu odbaciti terapiju, osećati se uvređeno ili prekinuti proces.

Ipak, terapija ima smisla. Cilj nije „izlečenje“, već kontrola simptoma i razvoj emocionalne stabilnosti.

Da li ste narcisoidni?

Narcizam postoji na spektru. Većina ljudi ima određene narcisoidne osobine, a zdravo samopouzdanje je poželjno. Problem nastaje kada te osobine postanu ekstremne i štetne za druge.

Samo oko 1 do 2 odsto populacije ima izražen narcistički poremećaj ličnosti.

Zato je važno napustiti stereotip da narcizam uvek izgleda kao egocentričan muškarac na poziciji moći. Razumevanje razlika pomaže nam da ga lakše prepoznamo – i da budemo saosećajniji prema onima koje pogađa.