Čuvena pevačica osvajala glasom, ali i šokirala nasiljem: Pucala na muškarce, a za sve je bio kriv psihički poremećaj

Rođena kao Junis Ketlin Vejmon 1933. godine u Severnoj Karolini, odrastala je u siromašnoj afroameričkoj porodici, ali je već kao dete pokazivala izuzetan talenat za muziku.

Klavir je počela da svira sa svega nekoliko godina, a njen san bio je da postane klasična pijanistkinja. Međutim, taj put joj je bio otežan – mnogi veruju da je zbog rasnih predrasuda odbijena na prestižnom Institutu „Curtis“ u Filadelfiji, što je bio prvi veliki udarac u njenom životu.

Kako bi preživela, počela je da nastupa po klubovima, gde je, gotovo slučajno, počela i da peva. Upravo tada nastaje Nina Simon – umetničko ime iza kojeg će se krili jedan od najmoćnijih glasova u istoriji muzike. Njena karijera brzo je krenula uzlaznom putanjom, a pesme poput „Feeling Good“, „I Put a Spell on You“ i „Don’t Let Me Be Misunderstood“ postale su bezvremenski hitovi.

Ipak, njena umetnost nikada nije bila odvojena od stvarnosti. Šezdesetih godina, u jeku borbe za građanska prava u Americi, Nina Simon postaje glas pokreta. Njene pesme poput „Mississippi Goddam“ bile su direktan odgovor na rasizam i nasilje nad Afroamerikancima.

Međutim, zbog otvorenog aktivizma, mnoge radio stanice prestale su da emituju njenu muziku, a karijera joj je počela da trpi. Uz to, borila se i sa ličnim demonima – godinama kasnije dijagnostikovan joj je bipolarni poremećaj, koji je uticao na njeno ponašanje i odnose sa ljudima.

Njeni privatni odnosi bili su turbulentni, posebno brak sa Endijem Stroudom, koji je bio i njen menadžer. Njihov odnos obeležen je kontrolom i nasiljem, što je dodatno pogoršalo njeno mentalno stanje. 1995. godine vazdušnim pištoljem je povredila komšijinog sina jer ju je ometao smejanjem. Pucala je i na izvršnog direktora izdavačke kuće kojeg je optužila za krađu. Sada se zna da ova "poteškoća" nije samo bio rezultat prekomernog perfekcionizma, nego i psihičkog stanja, piše Stil.

Sedamdesetih godina napušta Sjedinjene Američke Države, razočarana sistemom i društvom za koje je verovala da je izneverilo ljude poput nje. Živela je u različitim zemljama, od Liberije do Francuske, pokušavajući da pronađe mir daleko od svega.

Preminula je u snu 2003. godine u Francuskoj, a na sahrani je primećen venac Eltona Džona na kome je pisalo: "Bila si najveća i ja te volim."

Njeno jedino dete je ćerka Lisa, koja je nastavila njenim stopama.