Vlast kreće u izgradnju podzemnog tunela u centru Beograda na dubini od 40 metara: Zidaju ga Kinezi, cena već porasla za više od 100 miliona evra

Jedan od milionski vrednih projekata koji je pre skoro deceniju najavio ministar finansija Siniša Mali i ima veze sa Beogradom na vodi je projekat izgradnje takozvanog "malog metroa".

U pitanju je tunel koji će spajati Ekonomski fakultet, koji se nalazi u neposrednoj blizini Beograda na vodi, sa Bulevarom despota Stefana, koja je, pored Kneza Miloša, druga najprometnija ulica u gradu.

Planirano je da tunel poveže levu obalu Dunava, Mirijevo, Karaburmu i Višnjičku banju sa Novim Beogradom i Zemunom, čime će se smanjiti opterećenje u centru grada.

Trasa će prolaziti ispod centra i povezati obale Save i Dunava, što predstavlja jedan od najvećih urbanih projekata u poslednjim decenijama.

Tunel će se graditi na dubini od oko 40 metara, kako bi se izbegli postojeći sistemi i uskladila trasa sa budućim linijama metroa.

Planirano je da ima dve cevi sa po dve saobraćajne trake, a po završetku će preuzeti čak 30 linija javnog gradskog prevoza koje danas prolaze kroz centar.

Koliko košta

Početne procene vrednosti izgradnje tunela bile su od 100 do 150 miliona evra.

Međutim, u reviziji Fiskalne strategije za 2026. do 2028. navodi se da je ukupna vrednost projekta 26 milijardi dinara (oko 220 miliona evra).

Početkom prošle godine država je uzela kredit od 24,9 milijardi dinara (oko 213 miliona evra) od Poštanske štedionice za ovaj projekat.

Izvođač radova je kineska kompanija Power China, sa kojom je potpisan ugovor 2023. godine.

Ova kompanija je angažovana na nekim od najvećih projekata u Srbiji, kao što su Ekspo, metro, Nacionalni stadion, obilaznica oko Beograda, deonica Ostružnica-Bubanj potok, novi most preko Save, novi blok termoelektrane u Kostolcu i drugi.

Problemi "malog metroa"

Ipak, projekat “mali metro” dolazi ruku pod ruku sa mnogim problemima, a jedan od njih je i potpuni kolaps koji će nastati na Bulvaru despota Stefana.

Ova ulica, u kojoj će biti izlaz iz tunela, kopaće se u dužini 400, a u dubini više od 10 metara.

Izlaz će se prostirati od Stojana Novakovića do Sterijine. To je deo koji se nalazi kod zgrade Policijske uprave MUP.

U praksi, to znači da će jedna od najprometnijih beogradskih ulica biti u potpunosti raskopana, zatvorena za saobraćaj.

Dakle, u problemu neće biti samo oni građani koji žive u ovom delu grada, već svi oni koji jednostavno moraju da prođu ovim delom grada.

Za tih nekoliko meseci, ljudi iz Borče, Ovče, Krnjače, Koteža, Karaburme, Mirijeva ili Višnjice biće žestoko maltretirani kako da prođu taj deo grada.

Gde počinju radovi

Radovi startuju iz Bulevara despota Stefana, u blizini sedišta policije, dok je druga tačka izlaza planirana kod Ekonomskog fakulteta, na uglu Kameničke i Gavrila Principa.

Pre samog bušenja, sledi kompleksan proces izmeštanja infrastrukture – vodovoda, kanalizacije, elektro i telekom mreža – u posebne podzemne galerije.

Ove pripreme trajaće oko godinu i po dana.

Zbog radova će biti potpuno zatvorena za saobraćaj ulica Jovana Avakumovića na posmatranoj deonici, a biće zatvorena i desna, žuta saobraćajna traka Bulevara despota Stefana od ulice Dragoslava Srejovića do Ulice kralja Dragutina, gledano u smeru ka centru grada. Preostalom saobraćajnom trakom moći će da se kreću isključivo vozila javnog prevoza.

Navedeni radovi dovešće do izmena u režimu radu linija javnog gradskog prevoza, konkretno linija 33, 48, 58 i 96.

Nikola Jovanović

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović priznaje da bi retko koji urbanista i saobraćajni inženjer rekao da nam pomenuti tunel ne treba.

"Tunel koji bi povezivao Savsku i Dunavsku padinu je stara ideja i retko koji urbanista i saobraćajni inženjer bi rekao da nam on ne treba. Jednostavno rečeno, osim pravca Kneza Miloša-Takovska, ni nemamo kapacitetne saobraćajnice koji bi se pružale pravcem sever-jug u prestonici", kaže Jovanović za Nova.rs.

Dodaje da je bilo podela u struci oko toga da li tunel treba da ima više izlaza ili da bude samo tranzitni.

"Takođe, da li da glavni izlaz bude bliže centru ili bliže Pančevcu, i da li je kroz njega trebalo provući i šinski prevoz (tramvaj). Očigledno je da će vreme pokazati da li je izabrano najbolje rešenje, ali nesporno je da je bolje da se tunel radi, nego da se ne radi. Meni je lično žal što kroz njega neće proći šinski prevoz, kao i što Novi savski most nema po 3, a ne samo po dve trake - ali to je sad tako".

Naravno, uvek se postavlja pitanje cene, transparentnosti i prioriteta nekih stvari u Beogradu, naglašava on.

"Vrednost radova je oko 213 miliona evra, a kredit je uzet od Poštanske štedionice. Ako je već dogovoreno medjudržavnim sporazumom da glavni izvodjac bude Power China, zašto Kinezi nisu ponudili kredit po preferencijalnim uslovima? Power China je ozbiljna kompanija, ali treba smanjiti udeo međudržavnih sporazuma i većinu infrastrukturnih radova dodeljivati na otvorenom tenderu", smatra sagovornik Nove.

Šta to znači za građane

Završetak radova očekuje se 2030. godine, a očekuje se da će ovaj projekat doneti brže kretanje kroz grad, manje gužve u centru i smanjenje zagađenja vazduha.

U zoni Ekonomskog fakulteta planirano je uklanjanje dotrajalih objekata, gde trenutno živi oko 50 porodica.

Proces eksproprijacije biće sproveden tokom 2026. i 2027. godine.