Radnici su kopali i pronašli misteriozni mermerni predmet u drevnoj hrišćanskoj crkvi: 1.500 godina stara tajna konačno izašla na videlo

Među pronađenim predmetima, koje je otkrio tim Univerziteta u Haifi predvođen arheologom Majklom Ajzenbergom, nalazili su se bronzani svećnjak, mermerna prošarana relikvija koja je možda sadržala mošti svetitelja Kozme i Damjana, dve krstionice, kao i neobičan mermerni predmet sa tri udubljenja za koji stručnjaci veruju da je služio za čuvanje svetih ulja korišćenih u obredu krštenja.

Otkriveni su i podovi od mozaika i opus sectile tehnike, ukrašeni mermerom. Strukturni ostaci katedralnog kompleksa uključivali su i fotisterion, odnosno „dvoranu svetlosti“ namenjenu obredima krštenja. Postojanje drugog fotisteriona ukazuje na to da su kasnije vršene prepravke kako bi se primio veći broj vernika, u vreme kada se hrišćanstvo širilo Levantom.

U periodu kada je hrišćanstvo još bilo mlada religija, rituali su se neprestano razvijali, uključujući i regionalne varijacije koje su danas izgubljene u vremenu. Tajanstveni mermerni predmet mogao bi biti trag upravo takvog razvoja. Iako se pretpostavlja da je najverovatnije korišćen za krizmaciju, odnosno pomazanje novokrštenih vernika mirisnim uljem, nije sasvim jasno koje su vrste ulja bile u upotrebi. Poznato je da su u to vreme postojale najmanje tri vrste pomazanja. Glava, a često i celo telo, pomazivani su pre krštenja kako bi se verniku dala snaga i otklonili zli duhovi. Nije poznato da li je drugo pomazanje obavljano pre ili posle uranjanja u vodu, niti koja mu je bila svrha. Treće pomazanje bilo je završni čin blagoslova uljem.

„U potrazi za sličnim primerima nismo pronašli nijedan uporediv predmet, ni u crkvenom ni u širem kontekstu“, naveo je Ajzenberg u studiji objavljenoj u časopisu Palestine Exploration Quarterly. „Naše tumačenje funkcije ovog kamena zasniva se na mestu gde je pronađen, neposredno pored krstionice. Smatramo da su udubljenja u kamenu služila za držanje ulja, verovatno tri različite vrste, što bi moglo odgovarati lokalnoj tradiciji trofaznog pomazanja tokom krštenja.“

Iako ovaj predmet podseća na javne merne stolove, poznate kao mensa ponderaria, kakvi su se koristili u antičkom Rimu za merenje robe poput ulja i žitarica, određene karakteristike ukazuju da je imao drugačiju namenu. Takvi stolovi obično imaju udubljenja različitih veličina, dok su ova pronađena u Hiposu jednaka. Osim toga, ukrašena su ornamentalnim motivima, uključujući stilizovane listove lotosa.

Kada je reč o uljima koja su se u njima nalazila, iako nema preciznih dokaza, stručnjaci pretpostavljaju da je reč o mešavinama sličnim današnjem krizmom ulju, koje se pravi od maslinovog i balzamovog ulja. Kao moguće opcije pominju se i ulja tamjana i smirne, koja podsećaju na dragocene smole koje su, prema predanju, mudraci doneli novorođenom Isusu Hristu.

Dve prostorije fotisteriona možda su služile za odvojena krštenja dece i odraslih. Jedna krstionica bila je veća i imala je odvod kroz koji je dovodena „živa voda“ putem olovne cevi. Druga je bila manja, a unutrašnjost joj je bila obložena malterom i obojena u crveno. Postojanje dve krstionice moglo je omogućiti istovremeno obavljanje više obreda, što je bilo praktično u rastućoj zajednici vernika. Na lokalitetu su pronađene i mermerne pregrade ukrašene malteškim krstovima, koje su verovatno razdvajale sveti prostor za krštenje od ostatka katedrale. Pretpostavlja se i da je relikvijar bio smešten u unutrašnjem svetilištu.

„Opsežna iskopavanja i sve veća količina podataka o crkvenoj arhitekturi i liturgijskim predmetima na ovom lokalitetu osvetljavaju različite slojeve urbanih hrišćanskih zajednica u ovom malom provincijskom gradu“, zaključio je Ajzenberg. „U narednom periodu planirana su nova istraživanja i rasprave o ovim iznenađujućim nalazima.“