Pojavila se nada za jedan od najsmrtonosnijih karcinoma - raka pankreasa: Dva nova leka menjaju sve

Rezultati su predstavljeni na nedavnoj konferenciji o raku u San Dijegu, ali je važno naglasiti da su prikupljeni na malom uzorku pacijenata, da još nisu objavljeni u naučnim časopisima niti prošli regulatornu proveru. Nijedan od ovih tretmana za sada nema zvanično odobrenje za primenu, piše "NyTimes".

Rak pankreasa, organa smeštenog duboko u stomaku koji ima ključnu ulogu u varenju i regulaciji šećera u krvi, odnosi više od 50.000 života godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama. To čini oko 8 procenata svih smrtnih ishoda od raka. Većina obolelih preminu u roku od godinu dana od postavljanja dijagnoze, dok petogodišnje preživljavanje iznosi svega 13 procenata.

Upravo zbog ograničenih terapijskih opcija i slabih efekata postojećih metoda, nova istraživanja izazivaju veliko interesovanje stručne javnosti.

Jedan od eksperimentalnih lekova, daraxonrasib, pokazao je značajno produženje života pacijenata. U kasnoj fazi kliničkog ispitivanja, oboleli koji su primali ovaj lek živeli su u proseku više od 13 meseci, dok su oni na standardnoj hemoterapiji imali manje od sedam meseci. Takav pomak, produženje života za oko pola godine, u ovoj oblasti smatra se izuzetno retkim. Kompanija koja razvija lek navodi i da su nuspojave uglavnom podnošljive.

Među najčešće prijavljenim neželjenim efektima bili su osip, dijareja, umor i mučnina, ali nije zabeležen nijedan smrtni slučaj povezan sa samim tretmanom.

Zanimljiv primer dolazi i iz prakse. Bivši američki senator Ben Sase, koji je krajem prošle godine otkrio da boluje od terminalnog raka pankreasa, učestvovao je u kliničkom ispitivanju ovog leka. Iako su mu lekari prvobitno prognozirali svega nekoliko meseci života, terapija je dovela do smanjenja tumora i omogućila mu da smanji upotrebu lekova protiv bolova, uprkos nuspojavama poput osipa na licu.

Kompanija koja stoji iza ovog leka planira da uskoro zatraži odobrenje regulatornih tela, a američka Agencija za hranu i lekove već je omogućila ubrzani postupak razmatranja.

Drugi pravac istraživanja fokusiran je na personalizovanu vakcinu zasnovanu na mRNA tehnologiji. Za razliku od klasičnih vakcina koje sprečavaju infekcije, ovaj pristup ima za cilj da pomogne organizmu da se izbori sa već postojećim kancerom.

U ranoj fazi ispitivanja bezbednosti, rezultati su takođe ohrabrujući. Među pacijentima čiji je imuni sistem reagovao na terapiju, čak sedmoro od osmoro bilo je živo i do šest godina nakon poslednje doze. Nasuprot tome, među onima kod kojih nije došlo do imunološkog odgovora, preživelo je samo dvoje od osmoro.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da studije ove faze nisu osmišljene da potvrde efikasnost, već pre svega bezbednost terapije. Na razvoju ove vakcine rade kompanije BioNTech i Genentech.

Rak pankreasa i dalje ostaje posebno izazovan za lečenje. Za razliku od nekih drugih malignih bolesti, poput raka dojke ili određenih vrsta leukemije, gde su savremene terapije značajno produžile život i pretvorile bolest u hronično stanje, kod raka pankreasa napredak je spor.

Jedan od ključnih problema je što se bolest najčešće otkriva kasno, jer u ranim fazama ne daje jasne simptome. Pacijenti često tek naglim gubitkom težine ili pojavom žutice shvate da nešto nije u redu. Dodatno, terapije poput imunoterapije, koje su donele revoluciju u lečenju drugih vrsta raka, kod pankreasa do sada nisu dale značajne rezultate.

Upravo zato, i najmanji pomaci u istraživanjima ovog tipa bude veliku nadu među lekarima i pacijentima.