EU prvi put otvoreno poručila Vučiću: Nema novca za Srbiju bez slobodnih medija

Već danima se govori o tome da li će Srbija ostati uskraćena za 1,5 milijardi evra pomoći od EU. Dok predstavnici vladajuće većine govore da je sve pod kontrolom i da će zakoni biti usklađeni sa zakonima Evropske unije, što je obaveza koju su preuzeli još pre više od decenije, iz Brisela stiže jasna poruka da su slobodni mediji uslov.

"Lekcija koju smo naučili prošle godine na parlamentarnim izborima u Moldaviji da su nezavisni mediji pitanje nacionalne bezbednosti i funkcionisanja demokratije", naglasila je ona govoreći pred AFET-om, direktno povezavši ovaj primer sa trenutnom situacijom u Srbiji.

Evropska komesarka je dodatno izrazila zabrinutost zbog izveštaja o nedavnim lokalnim izborima u Srbiji, ističući da je prijavljen veliki broj nepravilnosti i incidenata, kao i navodi o nasilju nad nezavisnim posmatračima izbora, a naglasila je i da Evropska unija želi da pronađe načine da dodatno pomogne nezavisnim medijima u Srbiji.

Poruka iz Brisela, međutim, ne odnosi se samo na stanje u medijima, već i na širi politički kontekst u kojem se odvijaju izbori i reforme u Srbiji.

Slobodni mediji kao zaštita društva

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenjuje da se poruka Marte Kos odnosi na osnovnu ulogu medija u demokratskom društvu.

"Slobodni i nezavisni mediji su korisni za svako društvo i svaku državu jer objektivizuju situaciju i govore ono što je istinito. Oni upozoravaju na pojave koje mogu biti štetne po građane i državu, čak i kada te opasnosti dolaze iz same države. Istina ne može biti štetna po jedno društvo, iako se kod nas često predstavlja kao problem", kaže Veljanovski za Nova.rs.

Kako dodaje, vlast u Srbiji godinama pokušava da delegitimiše nezavisne medije, predstavljajući ih kao pretnju, iako je njihova uloga upravo suprotna.

"Stalno slušamo optužbe da su nezavisni mediji izdajnički i da ugrožavaju državu, što je apsolutno netačno. Njihova uloga je da razotkrivaju probleme i ukazuju na ono što ne funkcioniše. Nijedno društvo nije savršeno, a naše je daleko od toga, i zato su slobodni mediji posebno važni", objašnjava on.

Veljanovski smatra da se poruka iz Brisela može tumačiti i kao upozorenje vlastima.

"To jeste ozbiljno upozorenje. U diplomatskom jeziku takve poruke su uvek odmerene, ali suština je jasna. Poruka je dvostruka, odnosi se i na novac iz Evropske unije, ali i na to da se sa medijima ne može nastaviti dosadašnja praksa pritisaka i kontrole. Ako izostane evropski novac, to može imati političke posledice po vlast", navodi on.

Dodaje i da izjavu Marte Kos ne treba posmatrati kao lični stav.

"To nije lično mišljenje, već poruka institucije. Ona govori u ime Evropske komisije i to treba shvatiti kao stav Evrope", zaključuje Veljanovski.

EU prvi put direktno povezuje novac i medije

S druge strane, diplomata Srećko Đukić ukazuje da je ovo prvi put da Evropska unija tako direktno povezuje finansijsku podršku Srbiji sa stanjem u medijima i izborima.

"Prvi put Evropska unija direktno vezuje finansijske resurse namenjene Srbiji sa stvarima koje Srbija već duže vreme ne ispunjava ili pogoršava, a to su mediji, izborni uslovi i vladavina prava. To je važna promena u pristupu Evropske unije", kaže Đukić za Nova.rs.

On objašnjava da je primer Moldavije ključan za razumevanje ove poruke, jer je tamo, uz podršku Evropske unije, sprečen snažan spoljašnji uticaj na izbore.

"U Moldaviji je postojala ozbiljna opasnost da medijski prostor padne pod uticaj proruskih struktura i tajkuna. Uz pomoć Evropske unije, to je sprečeno i obezbeđeni su fer i pošteni izbori. Nezavisni mediji su tu imali ključnu ulogu jer su razotkrivali pokušaje manipulacije i uticaja na birače", navodi on.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga se mediji danas posmatraju i kao bezbednosno pitanje.

"To više nije samo pitanje informisanja, već pitanje bezbednosti države. Ako nemate slobodne medije, nemate mehanizam da otkrijete spoljne uticaje i zloupotrebe. U Moldaviji su takvi pokušaji razotkriveni i sprečeni, i to je suština poruke koju je Marta Kos poslala", objašnjava Đukić.

Dodaje da se ista logika može primeniti i na Srbiju.

"Uticaj spolja, posebno iz Rusije, ne treba potcenjivati. Evropska unija je danas mnogo svesnija tih procesa i zato insistira na slobodnim medijima i fer izborima. Bez toga nema ni stabilnosti ni evropskog puta", kaže on.

Šta se desilo u Moldaviji

Tokom izbora u Moldaviji 2024. godine, evropske institucije i međunarodni posmatrači upozoravali su na snažne pokušaje spoljnog uticaja, pre svega iz Rusije, kroz dezinformacije, kupovinu glasova i manipulaciju medijskim sadržajem.

Prema izveštajima medija poput BBC, moldavske vlasti su, uz podršku Evropske unije, blokirale više proruskih medijskih kanala i razotkrile mreže koje su pokušavale da utiču na birače putem propagande i finansijskih podsticaja.

Upravo su nezavisni mediji i istraživački novinari odigrali ključnu ulogu u otkrivanju tih pokušaja, objavljujući informacije o organizovanim kampanjama uticaja i vezama između političkih aktera i stranih centara moći.

Zbog toga je Evropska unija slučaj Moldavije počela da koristi kao primer kako slobodni mediji mogu da budu presudan faktor u zaštiti izbornog procesa i demokratskog poretka, što je poruka koju je Marta Kos sada prenela i u kontekstu Srbije.