EU je dobro prepoznala: Ovo su tri stuba Vučićeve nedemokratske vlasti

Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, u ponedeljak je odgovarala na pitanja članova Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlmenta (AFET), a veći deo izlaganja bio je posvećen Srbiji.

Još uvek je neizvesno da li će našoj zemlji biti isplaćeno gotovo 1,6 milijardi evra iz Plana rasta. U svom izlaganju Marta Kos označila je tri ključna pitanja na kojoj vlasti u Srbiji treba da porade, a to su nezavisno pravosuđe, fer i pošteni izbori i nezavisni mediji.

"Mrdićevi zakoni" i udar na pravosuđe

Jedno od ključnih pitanja za Evropsku uniju koje je praćeno s posebnom pažnjom bilo je usvajanje tzv. "Mrdićevih zakona" u januaru ove godine u Skupštini Srbije. Usvajanje zakona izazvalo je žestoke kritike stručne javnosti, ali i Evropske komisije koja se oglasila u danu donošenja zakona, navodeći da oni predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka članstvu u EU, uz poziv vlasti da hitno preispitaju usvojene izmene.

Upravo zbog toga je predlog zakona završio u rukama ekspertskog tima Venecijanske komisije, koja vrši njegovu procenu.

Obraćajući se članovima spoljnopolitičkog odbora EP, Marta Kos je u ponedeljak navela da analizira da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate novca iz Plana rasta i da koristi različite instrumente, ali da će sačekati da vidi kako će vlasti u Beogradu reagovati na izveštaj Venecijanske komisije o nedavnim izmenama pet pravosudnih zakona, usvojenim na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.

"Očekujemo da Srbija ispuni 100 odsto onoga što će Venecijanska komisija reći", rekla je Kos.

Na sednici, na kojoj izveštava AFET o stanju procesa proširenja EU i izgledima za narednih šest meseci, Kos je rekla da je EU u kontaktu sa vlastima Srbije, koje su obećale da će učiniti ono što se od njih očekuje.

"Ja im verujem, ali želim to da vidim. Moj tim i ja treba da vidimo da su poništili izmene pravosudnih zakona...", navela je, između ostalog Kos.

Inače, u istom danu, predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić predstavila je na konferenciji za medije dva dokumenta koja su joj pristigla – nacrt mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije po pitanju Mrdićevih zakona i mišljenja o izmeni izbornih zakona.

Prvi dokument je nacrt mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije, dodavši da se u narednim danima može očekivati i finalna verzija.

Brnabić je poručila da je mišljenje ekspertskog tima pozitivno, da je, prema njenim rečima, „sve fer“ kada su u pitanju takozvani Mrdićevi zakoni. Kako je navela, venecijanska komisija je pozdravila napore vlasti da rastereti Tužilaštvo za organizovani kriminal, dodajući da određene zamerke i dalje postoje.

Treba podsetiti da je stručna javnost ranije upozorila da zakoni koje je Mrdić predložio, a Vučić potpisao - potpuno menjaju nadležnosti i strukturu tužilaštva u Srbiji, njihova ovlašćenja, ali i parališu rad Javnog tužlaštva za organizovani kriminal (JTOK).

Upravo Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi najosetljivije slučajeve u kojima se procesi vode protiv vioskih funkcionera Srpske napredne stranke. U sučaju "Generalštab" sudi se ministru kulture Nikoli Selakoviću, a u aferu je upleten i ministar finansija Siniša Mali. Kada je reč o slučaju "Nadstrešnica", tu se postupak zbog sumnje na finansijske malverzacije vodi protiv nekadašnjih ministara Gorana Vesića i Tomislava Momirovića.

Advokat Božo Prelević kaže za Novu da će vlast ukinuti Mrdićeve zakone, jer, kako navodi, voli pare.

"Oni će ispod svakog prozora sa kog neko baca pare, da sviraju 'cigansku pesmu'. Sviraće sve što naručilac traži - od predaje Kosova, od izdaje zemlje, od donošenja zakona, od ukidanja zakona...", kaže Prelević.

Sagovornik Nove dodaje i da se, kada je reč u mogućem ukidanju Mrdićevih zakona, u praksi ništa neće promeniti.

"Suština tih zakona nije bila samo zakonsko rešenje, oni su tim modelom hteli da izbegnu hapšenje članova SNS, ono što je Mrdić rekao. Ovde se postavlja pitanje šta će se desiti sa ljudima prema kojima su Mrdićevi zakoni primenjivani. Mislim da će vlast uraditi sve što može da odluke koje su donete pod tim zakonima - opstanu", kaže Prelević.

Podvlači da je osnovni motiv opstajanje na vlasti, jer ono donosi novac.

"Njima je potpuno svejedno da li Mrdićevi zakoni važe ili ne, oni nikada nisu ni trebalo da poboljšaju pravosudni sistem, nego da omoguće nekažnjivost ili smenu tužilaca, da donesu ličnu korist članovima SNS. Samo to je razlog zašto su zakoni doneti", kaže sagovornik Nove koji veruje da će ponovo doći situacija kada će vlast "pevati ispod prozora EK da baci neke parice".

Ocenjuje da vlast nema principe, pravni stav, kao i da se ponaša merkantilno u odnosu na ono šta dobije, a ne šta je dobro za Srbiju.

Medijske (ne)slobode

U svom ovonedeljnom izlaganju, evropska komesarka za proširenje, Marta Kos osvrnula se i na stanje medija u Srbiji, koje je u više izveštaja međunarodnih organizacija ocenjeno kao alarmantno.

Kos je izrazila nadu da će EU moći više da pomogne nezavisnim medijima u Srbiji.

"Lekcija koju smo naučili prošle godine na parlamentarnim izborima u Moldaviji je da su nezavisni mediji pitanje nacionalne bezbednosti i funkcionisanja demokratije", navela je Kos.

Dodala je i da očekuje da Srbija osigura slobodu izražavanja i slobodu medija.

Ona je kazala i da je Srbija, kad je reč o sprovođenju reformi na evropskom putu, na začelju na Zapadnom Balkanu, sa stopom uspešnosti od 30 odsto  

Treba podsetiti da je prema navodima Birodija, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tokom 2025. godine u centralnim informativnim emisijama pomenut 12.888 puta, dok je predsednik Vlade, Đuro Macut, pomenut manje od 600 puta, što ukazuje da je predsednik Republike preuzeo nadležnosti premijera i ministara.

Osim toga, mediji koji otvoreno kritikuju vlast više od decenije nalaze se pod režimskim udarom korz manipulacije, slabljenje, targatiranje...

Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže za Novu da će vlast nastaviti dalje urušavanje slobode medija.

"Sva ova dešavanja oko bivše United medije, to je rukovođeno onime koji je najviše zainteresovan, a to je Aleksandar Vučić. On pokušava da nađe logičke načine da ovu stvar prebaci na svoju vodenicu, odnosno da se od BC Partnersa otkupi kompanija i promenom vlasništva da on bude potpuno siguran da će biti promenjena i uređivačka politika uz izgovor da je to u domenu novog vlasnika. Oni ne shvataju jednu stvar - nisu Nova, N1, Danas i Radar neki jelen u šumi kome je dovoljno odrubiti glavu u okačiti ga kao trofej na zidu. Svi ti brendovi su građeni od ljudi koji su to radili i aposolutno ne mogu ništa da urade što se toga tiče", smatra Avžner.

Sagovornik Nove ocenjuje da vlast neće isputniti uslove koje EU relano traži, tako da rade u korist sopstvene i štete građana Srbije.

Izbori...

Izlaganje Marte Kos pred članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlmenta nije moglo da prođe bez pominjanja izbora u Srbiji, koji su domaće i međunarodne organicije u više proteklih godina apostrofirali kao najveći kamen spoticanja aktuelne vlasti.

Marta Kos je u ponedeljak  izjavila da osiguravanje slobodnih i poštenih izbora znači da EU očekuje da Srbija primeni sve preporuke Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) povezane sa izborima.

Evropska komesarka za proširenje je rekla i da je EU zabrinuta zbog izveštaja sa nedavnih lokalnih izbora u Srbiji, jer je prijavljen veliki broj nepravilnosti i incidenata. Dodala je da su sa zabrinutošću primili k znanju i navode o nasilju nad nezavisnim posmatračima izbora.

"Ja im verujem, ali želim to da vidim. Moj tim i ja treba da vidimo da su poništili izmene pravosudnih zakona i da će osigurati slobodne i poštene izbore. Ovo je veoma važno, jer će Srbija ove godine verovatno imati parlamentarne, a sledeće godine predsedničke izbore", kazala je Kos.

Treba podsetiti i da je misija CRTA martovski izlazak na birališta u 10 opština i gradova u Srbiji, ocenila tako da se to teško moglo nazvati izborima. Svedočili smo brojnim nepravilnostima i stravičnom nasilju nad građanima i novinarima.Slični su bili i izborni procesi u proteklih nekoliko godina. 

Osvrćući se na zahtev EU za slobodne izbore, marketinški stručnjak Igor Avžner kaže za Novu da su izbori u direktnoj vezi sa medijima.

"Oni su pokušali da naprave cirkus sa REM-om koji im nije pošao za rukom, pošto su neki časni ljudi celu tu šaradu napustili. Koliko sam uspeo da vidim, nije se odmaklo ni sa sređivanjem biračkog spiska. Oni mogu generalno da usvajaju bilo kakve zakone, međutim puna i jednaka primena tih zakona ne postoji, niti su oni spremni na tako nešto", kaže Aavžner.

Sagovornik Nove predložio je Evropskoj komisiji da deo novca iz Plana rasta bude preusmeren za plaćanje velikog broj stranih posmatrača koji će garantovati da su izbori u Srbiji zaista demokratski proces.