Ne jedete mnogo, ali dobijate na kilaži: Naučnici kažu da ova hrana koju svi jedemo povećava težinu

Japanski naučnici otkrili su da takav način ishrane može usporiti potrošnju energije i „preusmeriti“ organizam ka skladištenju masti. Time se dovodi u pitanje uvreženo mišljenje da je za dobijanje na težini presudan isključivo kalorijski višak, naročito onaj iz masti.

O uticaju hleba i ugljenih hidrata na telesnu težinu raspravlja se već dugo, ali je manje istraživanja koja detaljno ispituju šta se pritom dešava u metabolizmu, posebno kada je reč o pšeničnom brašnu. Tim sa Univerziteta Osaka Metropolitan u Japanu utvrdio je da ishrana bogata pšeničnim hlebom smanjuje potrošnju energije. Drugim rečima, čini se da tada telo lakše prelazi u režim skladištenja masti, čak i kada ukupan unos kalorija ostaje isti.

„Ovi nalazi ukazuju na to da gojenje možda nije posledica nekog specifičnog efekta pšenice, već sklonosti ka hrani bogatoj ugljenim hidratima i metaboličkih promena koje iz toga proizlaze“, objasnio je nutricionista Šigenobu Macumura sa Univerziteta Osaka Metropolitan.

Šta su pokazali eksperimenti na miševima?

Naučnici su sproveli eksperimente u kojima su laboratorijski miševi mogli da biraju između svoje uobičajene hrane i tri dodatne opcije: običnog hleba, pečenog pšeničnog brašna ili pečenog pirinčanog brašna. Pratili su promene u telesnoj težini i potrošnji kalorija, a analizirali su i uzorke krvi i tkiva kako bi utvrdili šta se dešava sa hormonima, šećerom, metabolitima i ekspresijom gena u jetri.

Pokazalo se da su miševi, naročito mužjaci, češće birali hranu bogatu ugljenim hidratima, nakon čega su dobijali na težini i nakupljali više masnog tkiva. Dalje analize pokazale su da ove promene nisu bile posledica prejedanja ili manje fizičke aktivnosti, već samog sastava hrane.

Ishrana bogata pšeničnim brašnom smanjila je ukupnu potrošnju kalorija i aktivirala gene povezane sa pretvaranjem ugljenih hidrata u masti. Kada su miševi vraćeni na standardnu ishranu, gojenje je prestalo, a metaboličke promene su se povukle.

Šta to znači za ljude?

Istraživači ističu da bi ovi rezultati u budućnosti mogli pomoći u pronalaženju bolje ravnoteže između ukusa i zdravlja, bilo kroz savete o ishrani, edukaciju ili razvoj novih prehrambenih proizvoda.

Ipak, važno je naglasiti da je studija sprovedena na miševima, a ne na ljudima. Iako postoji mogućnost da se slični procesi dešavaju i kod ljudi, to tek treba potvrditi dodatnim istraživanjima. Takođe, na metabolički odgovor na hranu utiču i brojni drugi faktori, poput starosti, hormona i ukupnog načina ishrane.

Zbog toga naučnici planiraju nastavak istraživanja na ljudima, kao i detaljnije ispitivanje uticaja različitih vrsta ugljenih hidrata, celovitih i rafinisanih žitarica, hrane bogate vlaknima, kombinacija sa proteinima i mastima, načina pripreme hrane i vremena obroka.