Umetnici posvetili izložbu Božidaru Kovačeviću na Zlatiboru

Udruženje Užičana u Beogradu, u okviru svog Odbora za kulturu, tradicionalno organizuje izložbe, a ove godine prvi put i na Zlatiboru. Izložba je bila planirana za kraj prošle godine, kada se navršilo 10 godina od smrti Boža Kovačevića, ali je zbog nastale situacije odložena. Kroz ovakve i slične izložbe, Udruženje Užičana u Beogradu, predstavlja svoj rad i aktivnosti članova udruženja koje će uskoro obeležiti vek postojanja. Jedan od njih bio je i Božo Kovačević."Uvek kada započnemo sećanje na Boža Kovačevića, prva misao nam je njegovo kazivanje o Zlatiboru, o Borovoj Glavi. Govorio je: Ovo je Borova Glava, mesto gde pucaju vidici na sve četiri strane, vidim Zlatibor kao na dlanu, uzmem platno i slikam. Božo je bio pravi božiji dar, koji je svoje vreme četkicom zabeležio, ono što su svi videli, ali pre svega ono što je samo on mogao da vidi i oseti. Svojim delima prošao je galerije širom sveta uz slike najvećih svetskih slikara, ali je govorio da ga majstorstva nikada nisu zanimala koliko ljudsko i neposredno pulsiranje na slici, osećaj daha i doživljaja umetnika“, rekla je Dragica Jevtović, predsednica Skupštine Udruženja Užičana u Beogradu.

Svoja dela na izložbi "Sa Božom od beogradskog vidikovca do Zlatibora" predstavilo je 16 umetnika, profesionalaca i naivaca. Malo je onih koji bi uspeli da razlikuju amaterizam od profesionalnosti. Pored slika na platnu, izloženi su akrili, kombinovane tehnike i fotografije, ali i rukotvorine, dekupaži, keramika i papirna tehnika.

"Vrlo je interesantno što je kombinacija akademskih slikara i slikara amatera apsolutno primerena. Kada slike stoje jedna do druge, razlika je skoro neprimetna. Jedino ako je neko profesionalni slikar može da uoči neke amaterske poteze, ali to je neprimetno, amaterski radovi su dostigli kategoriju profesionalnih. Imamo hiperrealistične portrete, koji su delo amaterskih slikara a kakvi teško polaze za rukom i profesionalnim umetnicima. Ulje i akril nude jarke i upečatljive boje, zbog toga ostavljaju jači utisak, a izložene slike uglavnom upotrebljavaju ta dva medijuma. Tu su i dve crno-bele litografije koje podsećaju na crtež, ali je u pitanju ozbiljna grafička tehnika i jasno je da je u pitanju akademski rad. Celokupna izložba pretstavlja izuzetan umetnički izražaj", rekla je za Nova.rs Andrijana Andrijašević, akademska slikarka.

Među izlagačima je i ćerka Boža Kovačevića, akademska slikarka Slavenka Kovačević Tomić, koja je, kao i njena sestra i dvoje dece, krenula očevim putem."I sestra i ja smo akademski slikari, evo i ćerka studira Likovnu akademiju, a mlađa ćerka se sprema da upiše slikarstvo, prirodno nam je da se time bavimo. Okružena sam očevim slikama, živimo tako sa njim kao da je on i dalje sa nama. Iz želje i obaveze nastojimo da održimo njegovu galeriju na Borovoj Glavi, od melena smo uz njega uz igru učili umetnost. Ovakve izložbe su za mene posebna čast, drago mi je da je baš na Zlatiboru, jer je on iznad svega voleo ovaj kraj", kaže Slavenka.

Božidar Kovačević je rođen 27. oktobra 1934. godine na Borovoj Glavi na Zlatiboru. Osnovnu školu pohađao je u Dobroselici, a gimnaziju u Užicu, Beogradu i Kruševcu. Krajem pedesetih godina prošlog veka studirao je na Akademiji likovnih umetnosti, a diplomirao je 1961. godine. Postdiplomske studije završio kod Đorđa Andrejevića Kuna i Ljubice Cuce Sokić. Početkom šezdesetih odlazi u Pariz na usavršavanje. Neko vreme boravio je u Njujorku, gde je tokom 1965. i 1966. godine imao četiri velike grupne međunarodne izložbe. Tokom osamdesetih godina samostalno je izlagao u Kairu, Frankfurtu i Minhenu.Kako se početkom osamdesetih opredelio za pejzaže, na njegovim slikama dominiraju predeli Zlatibora, Dunava, Đerdapa, Boke Kotorske, Dalmacije i drugih mesta. U rodnom mestu 1981. godine podiže svoju galeriju "Mali umetnički grad". Na tom prostoru od oko 900 kvadratnih metara, ispunjenih autetničnom zlatiborskom arhitekturom, nalaze se izložbeni i radni prostori.