Sofija Kopola je “ukorena” što je stvorila lik zasnovan na bivšem mužu: 20 godina filma “Izgubljeni u prevodu”

Dvadeseta je godišnjica filma “Izgubljeni u prevodu” (Lost in Translation). Ako pogledate šta se o tome piše po internetu, primetićete da se većina reakcija povodom jubileja uglavnom vrti oko promenljivosti kulture, uz napomenu da niko više ne želi da provede nekoliko sati gledajući zapadnjačkog režisera kako se ruga Japancima. Ali Sofija Kopola je uspela da ostane čvrtsto na zemljii i da se odupre novom narativu: činjenicom koliko je Spajk Džons bio iznerviran Sofijinim prikazom njega samog, piše "Gardijan".

“Izgubljeni u prevodu” predstavlja slobodno prepričavanje raspada Kopolinog braka sa Džonsom. U filmu ga Igra Đovani Ribizi, lik Džonsa je razdražljivi, samoopsednuti muškarac-beba koji svoje vreme provodi flertujući sa mladom ženom (Ana Faris) za koju se onako ugrubo posmatrano pretpostavlja da je zasnovana na Kameron Dijaz. Ali dok je film odlutao i postao priča o Skarlet Johanson koja je bila svedok krize srednjih godina Bila Mareja, prikaz Džonsa je ostao.A sada je Kopola otkrila koliko je to naljutilo Spajkovog stvarnog prijatelja, Mišela Gondrija. „Uvredio me je na mojoj premijeri, ali se izvinio“, rekla je Kopola za “Varajeti”. „Mislim da je bio dobar prijatelj. Mislio je da brani Spajka, ali me je spustio i to na mojoj premijeri. To je proizašlo iz toga što je pokušao da bude dobar prijatelj Spajku.”

U međuvremenu, možda razumno, Kopola je otkrila da nije gledala Džonsov film “Ona” (She), nakon što je naslutila da bi lik Runi Mare mogao biti zasnovan na njoj. Sve je to malo nezgodno. Niko ne želi da sedne da gleda film samo da bi shvatio, u trenutku tinjajućeg straha, da je jedan od likova zasnovan na vama. Što je još gore, to se može dešavati sve vreme dok gledate.Uprkos tome što se filmovi završavaju odricanjem odgovornosti u kojem se navodi da su „sva imena, likovi i incidenti prikazani u ovoj produkciji izmišljeni“, to očigledno nije slučaj. Pisci, ako stvaraju likove od nule, moraju svoju inspiraciju crpiti iz stvarnog života. Ponekad će lik imati crte istorijske ličnosti, ili će biti kombinacija karakteristika ogromnog spektra različitih ljudi. S druge strane, kao u slučaju Kopole, možda neko snima film o svom raskidu sa javnom ličnošću čiji je karakter prepoznatljiv, pa se uopšte neće truditi da to prikrije.

Iznova i iznova ćete nailaziti na likove koji su ubačeni u filmove direktno iz stvarnog sveta. Miranda Prisli iz filma “Đavo nosi Pradu” je očigledno Ana Vintur. Rečeno je da je Dejv Toši, detektiv iz San Franciska koji je proganjao ubicu “Zodijaka”, dao inspiraciju i za “Prljavog Harija” i za “Bulit”. Čak je i Drakula bio zasnovan na istorijskoj ličnosti: grofu Vladu.Problem se pojavljuje kada je stvarna osnova za lik toliko transparentna da ostatak sveta može to da primeti i onda se očekuje reakcija. To je moguće i lako ukoliko poput Džonsa, i vi živite od snimanja filmova, jer u tom slučaju treba samo da snimite osvetnički film o svojoj bivšoj ženi.Ali za druge ljude to nije tako jednostavno. Toski je umro 2018, na primer, a njegove čitulje su bile pune priče o tome koliko je ljutito reagovao na “Prljavog Harija”. Prema glasinama, otišao je da pogleda film u bioskopu i, ljut zbog njegovog pojednostavljenog prikaza, izašao je pre završne špice.

U međuvremenu, Ana Vintur je i dalje neizbežno vezana za film „Đavo nosi Pradu“, toliko da jedva da se o njoj izvještava bez usputnog spominjanja Meril Strip. Ali, u njenu odbranu, iskoristila je film da ojača svoj lični brend. Kada je knjiga koja je zasnovana na njenoj ličnosti postala bestseler, Vintur je glumila da se povukla iz javnosti zbog toga, a upućeni su tvrdili da joj to nije smetalo. Pored toga, prošle godine pojavile su se tvrdnje da se ona čak i ne seća Loren Vajsberger, svoje bivše asistentkinje koja je napisala roman. A reditelj filma, Dejvid Frankel, tvrdi da je, kada joj se predstavio, godinama nakon što se film pojavio, jednostavno izvukla ruku pri rukovanju. Sve tri reakcije su, po svemu sudeći, onoliko Vinturovske, koliko možete da zamislite.Bonus video: Kratkometražni filmovi iz celog sveta stižu u Beograd